Недеља Мироносица се у храму Рождества Христовог увек обележава колачарством и традиција без прекида траје дуго деценија још из времена наших прабака, побожних Пироћанки и хаџики, које су веома организовано деловале у оквиру Православног мисионарског удружења "Покров Пресвете Богородице", основаног тридесетих година прошлог века, и које су, што је најважније, одржале веру у тешким временима и у оквиру Хришћанске зајднице након Другог светског рата, као Свете Мироносице негда под Распетим Христом.
Беседу оца Немање, преносимо у целости:
Христос васкрсе, браћо и сестре!
"Ево, и ове недеље Света Црква пред нас изводи нове сведоке тога преславнога чуда, Васкрсења Христовога. Данас сведоче о томе жене Мироносице, које су се прве удостојиле да виде Васкрслога Господа. Прошле недеље о томе је сведочио Свети апостол Тома и остали апостоли Христови а ове недеље и жене Мироносице, које су показале више храбрости чак и од Његових ученика јер су прве после Његовог страдања и погребења кренуле на Његов гроб да укажу љубав коју су према Њему гајиле и раније, да Његово тело помажу мирисима и тако изврше своју дужност обавезу и љубав према Христу.
У оно време исповедати Христа значило је да сте сами себе осудили на смрт. Код Мироносица видимо веру која је била чак и јача од вере Христових ученика, јер када су Христа распели сви су се разбежали осим Светог Јована Богослова и ових жена. Због велике вере њихове, Господ се прво њима јавио. Оне су биле прве веснице најрадосније вести да је Господ васкрсао.
Данашње Јеванђеље описује нам како су жене Мироносице када је минула субота, узеле мирисе и кренуле да помажу тело Христово. По томе што су помазале тело Христово по томе су назване Мироносицама. Међутим, тај мирис није се само састојао од мирисног уља већ и од мира. То је онај мир који човек треба да носи у себи. То је онај мир који човек осећа када се сретне са Богом. А Бог је наш мир. Он је извор свакога мира. Правог мира нема без Христа. Правог мира нема без Јеванђеља. Нема га без свега онога честитог, ваљаног и поштеног. Без Христа можемо наћи само лажни мир. Зато је Господ при Вазнесењу Свом рекао: “Мир Свој дајем вам, мир Свој остављам вам”. Не даје Га као што га свет даје. Данас многи пишу о миру, а ми смо сведоци све већег немира у свету и људском роду. Зашто? Зато што људи хоће свој мир, а не Христов. Неће људи да прихвате мир који мирише Богом, него хоће свој мир, за који они мисле да је прави.
У наставку Јеванђеља видимо да су Мироносице имале мир јер су стално Христа носиле у себи. У времену када су многи бежали да виде распеће Христово, жене Мироносице су знале да има нешто и горе од телесне смрти а то је издаја или одрицање. Када издамо Христа и веру Његову, ми заправо издајемо себе, своју породицу, Цркву и човека као боголико биће Божије. Чим човек размишља високо о себи издао је себе. Зашто? Зато што је ставио себе изнад Онога који треба да обитава у њему, а то је Бог. Важно је да се чувамо издаје и да водимо рачуна да се не одрекнемо Христа, ни по цену овоземаљског живота, јер прави живот настаје тек после овог земаљског живота. Одрећи се Христа значи одрећи се спасења. Господ да нам пример ових жена Мироносица буде пример исповедања вере и неустрашиве борбе за истину. У мрачну црну ноћ, када су ухватили Господа Христа, када је Јуда издао Њега, када су Га водили на Голготу, када су сви ученици побегли од Господа – Мироносице су стајале близу Крста Његовог. Нису се плашиле никога. Вера њихова била је јача од вере ученика Христових. Вера жена јача је од вере људи, и зато се Господ Васкрсли јавио прво Мироносицама, јавио се прво Марији Магдалини и Марији Јаковљевој, јавио се њима јер су служиле Њему и веровале у Њега свим срцем, свом душом, свим бићем својим. И први Васкршњи поздрав, ангелски поздрав: „Христос Васкрсе!“ био је упућен Светим Мироносицама. Нажалост и у нашем народу као пример одсуства вере и а из страха, мушкарци су се удаљили од Бога. Ко је ту био и ко је сачувао веру у доба комунизма? То су наше прабаке и баке коју су знале да неустрашиво, као некада жене мироносице исповедају Васкрслог Господа. Колико овде има само крштених захваљући нашим бакама. Света Црква и данас с надом гледа у вас, благочестиве жене и сестре! Ви још увек одржавате веру у вашим породицама и бринете се за украшавање и лепоту храмова. Дакле, вољене мајке, жене и сестре,ево пример побожних жена-мироносица је пред нама! Њихов живот је и данас веома поучан за савремене хришћанке. Оне се нису одликовале врлинама док нису упознале Христа, Марија Магдалина је била обитавалиште злог духа, Марта је била пример овоземаљских жеља и светске таштине, али су их божанско учење Спаситеља, чуда Сина Божијег и Христова благодат потпуно препородили.
Браћо и сестре, многе душе су постојале као душе жена Мироносица, то су све оне хришћанске душе које су предане Господу Христу, које слушају Његове заповести, живе по Његовом Закону, извршавају Свето Јеванђеље и гаје љубав према своме Учитељу и Господу. Многе храмове и манастире градиле су благочестиве жене. И данас ми, овде сабрани који смо дошли на Свету Литургију у овај Божански храм, такође припадамо тим женама Мироносицама, јер и ми верујемо да је Господ васкрсао и верујемо ономе што је Господ показао преко својих ученика и преко њих.
Нека би дао Бог да у васцелом роду људском завлада управо радост Васкрсења. Да завлада мир. Да завлада вера и љубав. Нека би нам помогле молитве Светих жена Мироносица да се у нама зацари љубав, јер нам је она увек потребна. Потрудимо се да се исправљамо, да будемо храбри у исповедању вере и не дај Боже да се одрекнемо Христа и да издамо Христа.
Христос васкрсе!"
