У Недељу 22. по Педесетници, у храму Рођења Христовог у Пироту Свету Литургију служио је јереј Миљан Панић, уз молитвено учешће верног народа.
У данашњем Јеванђељу чули смо причу о богаташу и убогом Лазару (Лк 16, 19–31) кроз коју нам Господ открива истину о пролазности земаљског богатства, значају милосрђа и одговорности коју имамо једни према другима.
У својој беседи, отац Миљан је пре свега указао на важност имена за људски идентитет односно да давање имена представља вечну вредност. Стога је име сиромаха Лазара поменуто, док име богаташа остаје непознато. То није случајно, јер Лазарево име, које значи „Бог је помоћ“, остаје уписано у Књигу живих, у Књигу вечности, док богаташ, који је живео окружен материјалним изобиљем, али без љубави и саосећања према другом човеку, остаје без имена у овој јеванђелској причи. После смрти, њихове судбине се мењају: Лазар се налази у наручју Авраамовом, док богаташ трпи паклене муке.
Отац Миљан је нагласио да је највеће искушење материјалног богатства управо губитак осећаја за другог човека. Богаташ није видео Лазара поред својих врата, није препознао његову патњу и потребу, а тиме се удаљио и од Бога. Хришћани смо и деца Божија онда када у другом човеку препознамо личност, када признамо његово постојање, достојанство и потребу за нашом љубављу. Материјално богатство само по себи не може нам обезбедити спасење, јер са овога света ништа од земаљског блага не можемо понети.
Зато је отац Миљан подсетио на Христове речи: „Иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати“ (Мт 6, 33), као и на позив да чинимо милостињу и сабирамо себи ризницу на небесима, која никада неће пропасти. „Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“ (Мт. 6, 21 и Лк 12, 34).
Завршавајући беседу, отац Миљан је позвао верне да своја срца учине храмом у којем обитава Бог, да испуњавају Његове заповести, богате се врлинама и милосрђем и живе у заједници са Богом и ближњима.
Нека нам данашња јеванђелска поука буде подсећање да се истинско богатство не мери оним што поседујемо, већ љубављу коју дарујемо, добрим делима која чинимо и благом које сабирамо за вечност.
Завршавајући беседу, отац Миљан је позвао верне да своја срца учине храмом у којем обитава Бог, да испуњавају Његове заповести, богате се врлинама и милосрђем и живе у заједници са Богом и ближњима.
Нека нам данашња јеванђелска поука буде подсећање да се истинско богатство не мери оним што поседујемо, већ љубављу коју дарујемо, добрим делима која чинимо и благом које сабирамо за вечност.
