Када се васкрсли Христос појавио пред ученицима, све њихове наде биле су испуњене и свака сумња била је отклоњена: „Онај, који их је водио кроз живот, који је васкрсао, Он се, на њихову велику радост јавља и после Васкрсења, и тиме се свака Његова реч и обећање испуњава“.
Но, иако је био сведок када је Господ васксао Јаирову кћер, Лазара, и видео Господа како хода по води, апостол Тома није веровао да је Он васкрсао, јер је стање маловерја типично за род људски: „Свето Јеванђеље је књига која говори о стањима људског духа, о страховима, сумњама и недоумицама, попут Томиног неверовања да је Господ устао из мртвих. Стога, опет у недељу, Господ се јавља и позива Тому да додирне Његове ране. Тек тада апостол исповеда: „Господ мој и Бог мој.“
Вера, пост, подвиг имају смисла тек у васкрсењу Христовом, по речима апостола Павла: „Ако Христос није устао из мртвих, узалуд је вера наша.“ Ако би нас неко питао у шта ми верујемо, каква је наша вера, наш одговор треба да буде да ми верујемо у Господа Исуса Христа, да је он Син Божији и да је то доказао својим васкрсењем из мртвих.“
