Празник Светог пророка Јеремије у Старој цркви у Пироту

 

14.5.2026.

Христос воскресе!

У Храму Рођења Христовог у Пироту, на празник Светог пророка Јеремије, служена је Света литургија у молитвеном присуству верног народа.

Светом литургијом началствовао је старешина храма, јереј Миљан Панић, уз саслужење јереја Петра Крстића. Након свете службе освећени су славски дарови, а сабрани верници су узнели молитве Светом пророку Јеремији, благодарећи Богу на дару заједничарења.

У пиротском крају, као и у многим селима пиротског округа, Свети пророк Јеремија се и данас молитвено прославља као заветни дан. У народу је овај празник дубоко укорењен, а за Светог Јеремију везују се стара предања и обичаји који су очувани у многим крајевима Србије.

Свети пророк Јеремија био је један од великих старозаветних пророка, рођен шест векова пре Христа у близини Јерусалима. Црквено предање сведочи да је још у младости био призван на пророчку службу, проповедајући покајање и верност Богу у тешким временима за израиљски народ.

Свети Василије Острошки у Старој пиротској цркви

Молитва Светом Василију Острошком Чудотворцу

Свети Василије, велики угодниче Божији, помози свима, па и мени. Велики бранитељу вере православне, одбрани и нас који твоју свету веру држимо, и с надом теби приступамо. Велики архијереју Божији, помоли се Богу Сведржитељу за све људе твоје, па на послетку и за мене недостојног и последњег. Тврдошки витеже и Острошки подвижниче, спасавај нас од беда видовних и невидовних. Запалила те је српска земља као вечну свећу пред престолом Бога живога, па нам сада осветли путеве и разагнај тугу. Молитвама и сузама загревао си хладну пештеру Острошку, па загревај сада Божјим духом и срца наша да се спасемо и прославимо Бога свевишњега и тебе свеца Божијега. Са свих страна света притицали су ћивоту твоме болни и невољни, и ти си им помагао: демоне одгонио, везе ђавоље раскидао, и здравље душевно и телесно људима даривао. Тако и сада помози, крштеним и некрштеним, као и увек, свима, па и мени. Измиритељ си био завађене браће, измири и сада све завађене, збратими разбраћене, овесели тужне, укроти самовољне, исцели болне. Свети Василије Чудотворче и оче наш духовни у Христу Исусу Господу нашем. Амин!

Недељa Самарјанке

У Недељу Самарјанке, у храму Рођења Христовог у Пироту Свету литургију служио је отац Петар Крстић, уз молитвено учешће верног народа.

Након прочитаног јеванђељског зачала, отац Петар је одржао беседу у којој је говорио о сусрету Господа Исуса Христа са Самарјанком, истичући да су многи Јудеји у Христу видели револуционара, а не Сина Божијег, јер су се плашили промена и губитка земаљске власти.

Говорећи о „живој води“ коју Господ дарује човеку, отац Петар је нагласио да је то благодат Духа Светога која преображава човека и окреће га ка Христу и Цркви. „Када примамо благодат, ми се окрећемо Христу и у Цркви проналазимо одговоре, где више нема духовне глади и жеђи“, поручио је он.

У наставку беседе, отац Петар је истакао да је посејано семе – реч Божија, док жетву представљају многобројни хришћани који су поверовали у Господа. Подсетивши на јеванђељски догађај у Самарији, нагласио је да је управо тамо Христос пронашао плодно тле, јер је мноштво људи поверовало да је Он Месија, што представља почетак ширења Цркве Христове међу народима.

Света литургија протекла је у молитвеном и духовно радосном сабрању верног народа.

Ђурђевдан у Старој цркви у Пироту

На празник Преполовљења Педесетнице и Светог Великомученика Георгија 6. маја 2026. године, свету Литургију у храму Рођења Христовог у Пироту служио је отац Петар Крстић уз молитвено учешће верног народа.

Након службе освећени су славски дарови бројних свечара.

Зашто се Ђурђевдан слави посно када пада у среду или петак?

5.5.2026.

Ђурђевдан се ове године пада у среду, постан дан. Славска трпеза треба бити посна. Спрема се риба и посна храна. Славски колач не садржи млеко нити јаја.

 
Смисао поста на дан славе, када он падне у среду или петак (као што је случај са Ђурђевданом ове године), крије се у суштинском питању: Шта је заправо слава?

Слава је дан када домаћин и његова породица исповедају, односно показују своју Православну веру. Највећи доказ вере није у томе да урадимо оно што нам је лако (да припремимо мрсну трпезу коју сви воле), већ да покажемо послушност правилима Цркве. Пост на дан славе је тест смирења – стављамо Божји закон изнад својих навика и жеља гостију.

Многи славу доживљавају као гозбу и дружење, али у православљу је слава пре свега молитвено прослављање светитеља и захвалност Богу. Ако славимо свеца који је живео свето и испоснички, а притом кршимо пост који је тај исти светац поштовао, ми тиме не указујемо част светитељу, већ правимо забаву ради себе. Стога је посна трпеза је израз страха Божјег и поштовања према светињи.

Светитељ којег славите, у овом случају Свети Георгије, поднео је огромну жртву за Христа. Када постимо на дан његовог празника зато што је среда или петак, ми симболично приносимо малу жртву. Тиме показујемо да нам је важније достојанство празника и сећање на Христово страдање (које се средом и петком обележава) него угађање стомаку.

Верује се да мрсна трпеза у посни дан не доноси благослов дому. Светац заштитник је наш заступник пред Богом. Домаћин који свесно „омрси” славу из страха шта ће гости рећи или због традиције која није црквена, заправо окреће леђа суштини хришћанства. Посна слава је прилика да се покаже да је дом истински хришћански, где се зна ред и поштује светиња тог празника.

Пост на слави мења атмосферу. Трпеза је тада скромнија по саставу, али често дубља по смислу. Гости који долазе на посну славу треба да знају да долазе у дом који поштује своју веру. То је прилика за домаћина да и кроз храну сведочи своје уверење.

 
Постити на славу која пада у среду или петак значи поставити духовно изнад материјалног. То је потврда да нам је Свети Ђорђе заштитник зато што се и ми, као и он, трудимо да будемо војници Христови који поштују Његов закон.

Једноставније речено - Светац се не слави храном, него молитвом. Ако бисмо мрсили у среду, ми заправо не бисмо славили Светог Ђорђа, него свој стомак. Он је био мученик који се одрицао свега за Христа, па је најмање што ми можемо да урадимо да се данас уздржимо од мрсне хране.
Најважније је да ви као домаћин зрачите радошћу. Ако гости виде да ви са љубављу и миром износите посна јела, они ће се осећати пријатно. Ваша доследност у вери без наметања кривице другима је најјаче сведочанство православног домаћина.

Што се тиче обичаја клања јагњета, то јесте веома стара традиција и потиче из времена пре хришћанства. Али ми данас не служимо паганским боговима, већ славимо Светог Ђорђа. Зато нам је важније да испоштујемо њега и црквени календар (који каже да је данас среда и да се пости), него да се држимо паганских обичаја по сваку цену. Ми смо данас хришћани и водимо се правилима Цркве, а не обичајима од пре Христа.

Доласком Христа, крвне жртве (клање животиња ради умилостивљења Бога) престају да имају духовни значај. Христос се назива Јагњетом Божијим које је себе принело на жртву за све нас. Једина жртва која се данас приноси на слави су Славски колач, жито и вино. То је "бескрвна жртва". Стога, у православној слави, главна 'жртва' су колач и жито. Све остало на столу је само храна за госте, а не нешто што чини саму славу светијом.

А за оне који ипак желе да славе мрсно, обичај је да се прослава раздвоји – посни ручак за сам дан славе, а печење може за други дан Славе.

Недеља раслабљеног и свети Николај Српски

 

Браћо и сестре,

Данас стојимо сабрани у светој Литургији, у радости Васкрсења, и слушамо Јеванђеље које нам открива не само једно чудо, него читаву тајну нашег живота. Пред нашим духовним очима стоји човек раслабљен, човек који је скоро цео свој живот провео у немоћи, у чекању, у тишини своје боли. И његов уздах: „Господе, немам човека“ – као да је изговорен из многих срца и у наше дане.Јер, браћо и сестре, никада човек није био више окружен људима, а више усамљен. Никада више речи, а мање разумевања. Никада више могућности, а мање истинске снаге да се живи по Богу. И зато је ово Јеванђеље толико блиско нама – јер говори о унутрашњој раслабљености, о болести душе која се не види, али која разара. Али у ту тишину долази Христос. Не чека да буде позван, не тражи оправдања – него прилази. И пита: „Хоћеш ли здрав да будеш?“ То питање, браћо и сестре, одјекује и у нашем срцу данас, овде, у храму. Не пита нас Господ шта смо били, него шта желимо да будемо. Не пита колико смо пута пали, него да ли хоћемо да устанемо. О, какво питање, браћо и сестре! Не пита: колико си дуго болестан, не пита: ко је крив, не пита: зашто си пао – него пита: да ли хоћеш да устанеш. Јер Бог, Који нас је створио слободне, не спасава нас без наше воље. Он даје благодат, али очекује одговор.И чујемо заповест животворну: „Устани, узми одар свој и ходи!“ И одмах човек постаје здрав.То је слика свакога од нас. Јер и ми, браћо и сестре, често лежимо – не телом, него душом. Лежимо у гресима које понављамо, у равнодушности која нас успављује, у страху који нас паралише, у одлагању које нас удаљава од Бога. И ми често говоримо: „Немам времена, немам снаге, немам услова…“А Господ стоји крај нас, тихо, али силно, и пита: „Хоћеш ли?“И још нас упозорава, као онога човека у храму: „Ето, постао си здрав; више не греши.“ Дакле, оздрављење није крај, него почетак новог живота. Бог нас подиже, али од нас тражи да чувамо тај дар. И баш зато је дивно што данас прослављамо и Светог Николаја Жичког, који нам својим животом показује како изгледа човек који је чуо Христову реч и заиста устао. Он је био пастир свога народа у тешким временима, учитељ вере, проповедник покајања и наде. Прошао је кроз страдања, кроз тамнице и изгнанство, али није клонуо духом. Није остао „раслабљен“ у души, него је устао и носио свој крст, сведочећи Христа и онда када је било најтеже.Његова реч је била жива и делатна, пуна силе и истине. Он нас учи да вера није украса ради, него ради спасења; да се не живи од празних речи, него од подвига; да је сваки дан прилика да се устане и крене за Господом. Свети Николај није био само богослов који је лепо говорио о Богу – он је био човек који је Бога живео. Зато се данас спајају ове две поруке: Христова реч раслабљеном и живот Светог Николаја. Једна нас позива да устанемо, а друга нам показује како изгледа човек који је устао и кренуо за Христом до краја.Нека свако од нас данас у срцу чује ово питање: „Хоћеш ли здрав да будеш?“ И нека не одлажемо одговор. Јер сваки дан одлагања продужава нашу духовну раслабљеност.Устанимо, браћо и сестре, из греха, из лењости, из маловерја. Узмимо свој одар – своје слабости, своје крстове – и пођимо за Христом. А молитвама Светог Николаја Жичког, нека нам Господ да снаге да не останемо лежати, него да ходимо путем спасења. Амин.

јереј Немања Шево

Недеља мироносица у храму Рођења Христовог у Пироту

Христос воскресе!

У Недељу мироносица Свету литургију у храму Рођења Христовог у Пироту служио је јереј Немања Шево, уз молитвено учешће верног народа.
Након литургије пререзан је славски колач поводом празника Светих жена мироносица. 

Обележавање Недеље мироносица у Старој цркви у Пироту традиционално је повезано са колачарством, обичајем који се непрекидно чува већ деценијама. Ова лепа пракса води своје порекло још из времена побожних Пироћанки и хаџики, наших предака, које су биле носиоци живе вере у народу. Оне су деловале у оквиру Православног мисионарског удружења „Покров Пресвете Богородице“, основаног тридесетих година прошлог века, и својим трудом и пожртвовањем допринеле очувању духовног живота, нарочито у тешким временима након Другог светског рата.
Попут светих жена мироносица, које су остале верне Христу и у часу Његовог страдања, и ове честите жене сачувале су веру и пренеле је будућим нараштајима, остављајући дубок траг у духовном животу Пирота. 

Њихови потомци се старају да буду достојни наследници ове богате хришћанске традиције па је и овогодишњи колачар уложио је велики труд у припрему и организацију послужења и трпезе љубави, доприносећи да се празник прослави у духу заједништва, радости и братске љубави.

Беседу оца Немање преносимо у целости:

"Данас славимо свете жене мироносице — оне храбре и верне жене које су, после Христовог страдања, остале уз Господа онда када су многи од страха побегли. Док су апостоли били затворени, оне су у рану зору пошле на гроб да помажу тело Христово, носећи миро, љубав и верност. Зато су прве чуле радосну вест: „Није овде, него устаде!“ Жене мироносице су пример да Бог не гледа на спољашњу силу, положај и власт, него на срце човека. Оне нису биле учени људи овога света, нису имале земаљску моћ, али су имале веру, сузе покајања, милосрђе и оданост Господу. Зато их Црква кроз векове слави.
Кроз њих видимо колики је значај жене у делу спасења. Свети Јован Златоусти каже: „Жена, која је некада прва донела вест о паду, сада прва доноси вест о Васкрсењу.“ Каква дивна тајна Божија! Ева је некада постала почетак жалости, а сада жене мироносице постају веснице вечне радости.  Преко Пресвете Богородице дошао је у свет Спаситељ. Преко жена мироносица објављена је прва вест Васкрсења. Жена је често у дому чувар вере, мира, молитве и жртвене љубави. Мајка учи дете да се прекрсти, бака га доводи у храм, супруга крепи дом стрпљењем и добротом.
Свет нас често учи сили и гордости, а жене мироносице нас уче тихој снази љубави, верности и пожртвовања. Оне нису имале оружје ни власт, али су имале срце пуно Бога — и зато су постале сведоци највеће победе у историји. Овај празник нас подсећа и на велики значај жене у Цркви и у породици. Колико је домова сачувано молитвом мајке! Колико је деце научено вери руком баке! Колико је мужева укрепљено стрпљењем супруге! Жена која верује, која се моли, која прашта и трпи ради љубави, постаје мироносица и данас — јер у свој дом уноси мирис Христов. Много је људи који су уз Бога када добијају, а мало оних који остају уз Њега када страдају. Мироносице су остале и у сузама и у тами. Зато су прве виделе светлост Васкрсења. Тако је и у нашем животу: ко остане веран Богу у невољи, тај ће дочекати духовну радост.
Нека би Господ благословио све мајке, сестре, супруге и кћери, да у себи носе веру мироносица, а свима нама да подари да и ми Христу прилазимо са љубављу, храброшћу и вером."

 

Васкрс у Старој цркви у Пироту

 Христос воскресе!

У храму Рођења Христовог у Пироту свечано је прослављен празник Васкрсења Господњег. Богослужење је служило свештенство храма уз молитвено учешће великог броја верног народа.
Прослава највећег хришћанског празника започела је свечаним опходом око храма, током којег су верници, носећи упаљене свеће, у молитви и радости објављивали победу живота над смрћу. Након опхода служено је Васкршње јутрење, а потом и Света литургија.
Током богослужења храм је био испуњен верним народом који је у заједничкој молитви прославио Васкрсење Христово. Радосни поздрав „Христос васкрсе!“ и одговор „Ваистину васкрсе!“ одјекивали су храмом, сведочећи о радости Празника над празницима. Прочитана је и овогодишња васкршња посланица.
По завршетку богослужења уследила је трпеза љубави, у духу празничног заједништва и посебно радосног расположења сабраног народа.

видео: