Христос воскресе!
У Недељу мироносица Свету литургију у храму Рођења Христовог у Пироту служио је јереј Немања Шево, уз молитвено учешће верног народа.
Након литургије пререзан је славски колач поводом празника Светих жена мироносица.
Након литургије пререзан је славски колач поводом празника Светих жена мироносица.
Обележавање Недеље мироносица у Старој цркви у Пироту традиционално је повезано са колачарством, обичајем који се непрекидно чува већ деценијама. Ова лепа пракса води своје порекло још из времена побожних Пироћанки и хаџики, наших предака, које су биле носиоци живе вере у народу. Оне су деловале у оквиру Православног мисионарског удружења „Покров Пресвете Богородице“, основаног тридесетих година прошлог века, и својим трудом и пожртвовањем допринеле очувању духовног живота, нарочито у тешким временима након Другог светског рата.
Попут светих жена мироносица, које су остале верне Христу и у часу Његовог страдања, и ове честите жене сачувале су веру и пренеле је будућим нараштајима, остављајући дубок траг у духовном животу Пирота.
Попут светих жена мироносица, које су остале верне Христу и у часу Његовог страдања, и ове честите жене сачувале су веру и пренеле је будућим нараштајима, остављајући дубок траг у духовном животу Пирота.
Њихови потомци се старају да буду достојни наследници ове богате хришћанске традиције па је и овогодишњи колачар уложио је велики труд у припрему и организацију послужења и трпезе љубави, доприносећи да се празник прослави у духу заједништва, радости и братске љубави.
Беседу оца Немање преносимо у целости:
"Данас славимо свете жене мироносице — оне храбре и верне жене које су, после Христовог страдања, остале уз Господа онда када су многи од страха побегли. Док су апостоли били затворени, оне су у рану зору пошле на гроб да помажу тело Христово, носећи миро, љубав и верност. Зато су прве чуле радосну вест: „Није овде, него устаде!“ Жене мироносице су пример да Бог не гледа на спољашњу силу, положај и власт, него на срце човека. Оне нису биле учени људи овога света, нису имале земаљску моћ, али су имале веру, сузе покајања, милосрђе и оданост Господу. Зато их Црква кроз векове слави.
Кроз њих видимо колики је значај жене у делу спасења. Свети Јован Златоусти каже: „Жена, која је некада прва донела вест о паду, сада прва доноси вест о Васкрсењу.“ Каква дивна тајна Божија! Ева је некада постала почетак жалости, а сада жене мироносице постају веснице вечне радости. Преко Пресвете Богородице дошао је у свет Спаситељ. Преко жена мироносица објављена је прва вест Васкрсења. Жена је често у дому чувар вере, мира, молитве и жртвене љубави. Мајка учи дете да се прекрсти, бака га доводи у храм, супруга крепи дом стрпљењем и добротом.
Свет нас често учи сили и гордости, а жене мироносице нас уче тихој снази љубави, верности и пожртвовања. Оне нису имале оружје ни власт, али су имале срце пуно Бога — и зато су постале сведоци највеће победе у историји. Овај празник нас подсећа и на велики значај жене у Цркви и у породици. Колико је домова сачувано молитвом мајке! Колико је деце научено вери руком баке! Колико је мужева укрепљено стрпљењем супруге! Жена која верује, која се моли, која прашта и трпи ради љубави, постаје мироносица и данас — јер у свој дом уноси мирис Христов. Много је људи који су уз Бога када добијају, а мало оних који остају уз Њега када страдају. Мироносице су остале и у сузама и у тами. Зато су прве виделе светлост Васкрсења. Тако је и у нашем животу: ко остане веран Богу у невољи, тај ће дочекати духовну радост.
Нека би Господ благословио све мајке, сестре, супруге и кћери, да у себи носе веру мироносица, а свима нама да подари да и ми Христу прилазимо са љубављу, храброшћу и вером."
Кроз њих видимо колики је значај жене у делу спасења. Свети Јован Златоусти каже: „Жена, која је некада прва донела вест о паду, сада прва доноси вест о Васкрсењу.“ Каква дивна тајна Божија! Ева је некада постала почетак жалости, а сада жене мироносице постају веснице вечне радости. Преко Пресвете Богородице дошао је у свет Спаситељ. Преко жена мироносица објављена је прва вест Васкрсења. Жена је често у дому чувар вере, мира, молитве и жртвене љубави. Мајка учи дете да се прекрсти, бака га доводи у храм, супруга крепи дом стрпљењем и добротом.
Свет нас често учи сили и гордости, а жене мироносице нас уче тихој снази љубави, верности и пожртвовања. Оне нису имале оружје ни власт, али су имале срце пуно Бога — и зато су постале сведоци највеће победе у историји. Овај празник нас подсећа и на велики значај жене у Цркви и у породици. Колико је домова сачувано молитвом мајке! Колико је деце научено вери руком баке! Колико је мужева укрепљено стрпљењем супруге! Жена која верује, која се моли, која прашта и трпи ради љубави, постаје мироносица и данас — јер у свој дом уноси мирис Христов. Много је људи који су уз Бога када добијају, а мало оних који остају уз Њега када страдају. Мироносице су остале и у сузама и у тами. Зато су прве виделе светлост Васкрсења. Тако је и у нашем животу: ко остане веран Богу у невољи, тај ће дочекати духовну радост.
Нека би Господ благословио све мајке, сестре, супруге и кћери, да у себи носе веру мироносица, а свима нама да подари да и ми Христу прилазимо са љубављу, храброшћу и вером."
