 |
| Сл. 1. Немања Смичиклас испред иконостаса |
Након решавања проблема
влаге и замене пода, у Старој пиротској цркви је стигао тим стручњака из
Републичког завода за заштиту споменика културе. Њихови утисци су импресивни.
Стари храм у Пироту поседује један од најлепши иконостас у Србији из периода с
почетка 19. века. Иконе на њему, као и сам дуборез, представљају права
ремек-дела. Изузетно су вредне и целивајуће иконе као и колекција јерусалимских
икона на платну које су пиротске хаџије доносиле из Свете земље и даривале
вољеном храму. Ови брижни чувари духовног блага одлучили су да учине све што је
у њиховој моћи како би Стара црква опет заблистала и добила своје заслужено
место у културној баштини Србије. Урадили су прва испитивања и процене и
одлучили да, као поклон храму, рестаурирају једну иконостасну икону и два
јерусалимска платна. Тренутно раде на рестаурацији и конзервацији зидног
сликарства о чему сликар-рестауратор Немања Смичиклас за читаоце „Младог
Православца“ каже:
 |
| Сл. 2 Руска фреска Светог Саве у Старој цркви |
МП: На
помен руског сликарства, наша прва асоцијација су руски мигранти који су убрзо по доласку у Пирот узели
активно учешће у свим областима јавног живота. Било их је у просвети, у
манастирима, хоровима, разним градским удружењима. Међу њима је било професора
ликовне културе и калуђера-уметника који су осликавали зидове и иконостасе у
пиротском крају двадесетих и тридесетих година прошлог века. Да ли је могуће да
је неко од њих осликао и ове наше фреске у Старој цркви?
- Врло вероватно. Обзиром
на начин сликања, композицију и израду портрета то би био вероватно тај период.
МП: Примећујемо, поред
освежених фресака, да су и црквени стубову „озеленели“.
 |
| Сл. 3 Зелени стубови и обновљене фреске у позадини |
- Да, радимо и на њиховој
реконструкцији. Узели смо узорке и стигли до оригиналне боје. Стубови су били у
некој зеленкастој боји на којој је урађена мраморизација тако што је она попрскана
белом и браон бојом. То ћемо и ми поновити, урадићемо реконструкцију стубова
тако да ће они изгледати онако како су изворно изгледали. Оно што је врло
занимљиво јесте то да је цела црква осликана, чак и на местима која иначе остају
неосликана. Таква су, рецимо, леђа тронова, они стоје уза зид и ретко кад се
виде али на њима постоје неки фантастични флорарни елементи. Цела црква је врло
занимљиво и богато украшена. Очигледно да је за време када је храм грађен све
то било прилично супо и да није свака црква могла тако нешто себи да приушти.
МП: Поред осам руских
композиција обновили сте и једну фреску у проскомидији.
- Да, у проскомидији постоји
фреска „Скидање са крста“. То је најстарија композиција у цркву. Она је неколико
пута била прекречена и налазила се у јако лошем стању. Међутим, ми смо успели
да дођемо до оригиналног слоја који је, вероватно, из времена када је црква
саграђена. На неким оштећењима се види да се ово сликарство ширило даље по
зидовима. Наша је претпоставака, с обзиром да је иконостас овако квалитетан и
скуп, да је и цела црква била осликана у том периоду. Ову композицију је радио
добар мајстор што се види по начину како је она решена и сликана. На то указују
и ореоли и украси на Богородици који су од праве двадесетчетворокаратна позлате.
За то време то није било уобичајено и вероватно да је много коштало што, такође,
указује да су били ангажовани добри сликари који су могли све то да изнесу.
МП: Чини се да је ова
фреска ближа византији у односу на иконе са иконостаса?
 |
| Сл. 4 "Скидање са крста" у проскомидији |
- То је мешавина, прелазни
период између барока и византије. Овде има још неких премаза, интервенција па
не можемо потпуно тај оригинални слој да сагледамо, али он одговара времену
када су сликане иконе на иконостасу. На њима је методологија рада другачија,
рађено је лазурима, лаковима бојеним на злату и на сребру, тако су се добијали
ефекти. На зидном сликарству је све то тешко извести и зато мало више личи на византију,
али, по неким елементима, када се погледају драперије, то је класичан барокни
стил. Дакле, реч је о мешавини која тачно одговара тој неког хиљаду осамсто
тридесетој, четрдесетој.
МП: У самој историји храма постоји
једна нејасноћа. Црква је грађена 1834. а сачувани султанов ферман за градњу
храма је издат 1855. године. Тада је вероватно почела велика обнова првобитног
храма за који се зна да је у међувремену страдао у поплавама и пожарима. Нама
је непознато колико је у овој реконструкцији задржано од тог првог храма из
1834. године. Да ли постоји могућност да је управо та првобитна црква била сва
осликана а да је у том новом храму из 1855. остао део тог сликарства, понеки
ћошак, попут овог у проскомидији?
- Врло могуће. Ми у наосу
нисмо нашли податке о оваквом сликарству. У наосу је најстарије ово руско
сликарство с краја 19. и почетка 20. века. Ништа пре тога нема. Ми смо у
фебруару урадили испитивачке радове, тада смо узели узорке малтера са свим
бојеним слојевима. Код нас у лабораторији су урађени попречни пресеци на којима
се показало да на неким местима има и до осам слојева кречења али о сликарству
нисмо добили никакав податак.
МП: На
галерији такође постоје фреске,
да ли и оне припадају времену
изградње храма?
- Фреска у проскомидији и
сликарство на хору су вероватно исти период, период изградње цркве, али су на
појединим местима, на хору, видљиве и фреске из руског периода. Сликарство на
хору је дебело пресликано, тако да без детаљнијих истраживања није могуће дати
више података. Ово су само хипотезе на основу виђеног и пробаног.
МП: Већ сте у медијима
истакли вредност иконостаса у Старој пиротској цркви, можете ли за наше читаоце
да кажете и неку реч о њему?
 |
| Сл. 5 Иконостас у Старој цркви |
- Врло често пореде лепоту
иконостаса у тијабарској цркви са овим, међутим, оно што смо видели јесте да
иконостас у Тијабари није завршен, није ни исликан, ни позлаћен до краја. Из
неког разлога он је остао недовршен. Овај иконостас у Старој цркви је значајно
лепши и квалитетнији по изради. Он је ретко леп, ретко добар и ретко добро
очуван. Ми смо радили рестаурацију иконостаса у врањској цркви коју је сликао
Дичо Зограф. Те иконе су стигле до Париза, биле су изложене у Сорбони. Први пут
после сто година Сорбона је отворила врата за овакве иконе јер су препознали
квалитет тог сликарства. Овај иконостас је егал са сликарством Диче Зографа. То
је тај период и тај квалитет... Имате велико благо и требате да га чувате. И
градоначелник је био изненађен. Каже: ми дајемо за цркве и манастире у околини
а не знамо какву вредност имамо испред носа. Надам се да ће ово свима отворити
очи јер је ово велики потенцијал, и културни и верски, па на крају крајева и
туристички.
МП: Рестаурација таквих
иконостаса је прилично скупа...
- Око саме рестаурације
видим да постоји добра воља и локалних власти и самих верника који су спремни
да својим прилозима дарују за конзервацију појединих икона. Ако град успе да
нађе средства за једну фазу, онда је лакше тражити суфинансирање од разних
министарстава. Ми се искрено надамо да постоји шанса да се та средства прикупе.
Оно што је јако битно је да се под хитно уради гасификација цркве, да се побију
инсекти којих има пуно и који су угрозили не само иконе, већ и саму
конструкцију иконостаса. То је прва фаза и прво што мора да се уради. Због
компликоване ситуације и величине иконостаса, процењено је да би целокупни
радови на иконостасу трајали око три године. Тек тада ће иконостас у Старој
цркви синути својим правим, оригиналним сјајем.
МП: Оценили сте као веома драгоцену и колекцију целивајућих икона,
такође и колекцију икона на
платну "Јерусалим". Ако њима додамо и збирку старих књига, крстова, рипида, да ли по вашем мишљењу ту има довољно грађе
да се у перспективи размишља и о неком малом музеју, ризници или галерији Старе
пиротске цркве?
- Да, апсолутно. То и јесте
био предлог наше екипе још први пут, током испитивачких радова. Ако се стекну
услови, обезбеде средства и добије благослов владике, црквени дом би могао да
се претвори у изложбени простор за сво благо које црква поседује.
МП: Поштовани Немања срдачно
вам захваљујемо на разговору и сваком труду око Старе пиротске цркве. Хвала и
што нас подржавате и бодрите да, као средина, победимо комплекс ниже вредности,
да отворимо очи и схватимо какве су нам драгоцености преци оставили у наслеђе.
За крај молимо вас да наведете ко све чини тим стручњака из Завода који учествује
у рестаурацији у нашем храму?
- Хвала и вама, надам се да
ћемо успети удруженим снагама. Тим Републичког завода за заштиту споменика
културе Београд чине: Немања Смичиклас сликар рестауратор, Маријана Протић
сликар рестауратор, Ружица Васић конзерватор рестауратор, Павле Јанковић рестауратор,
Владимир Миловановић рестауратор, Маја Тлачинац сликар.
Лист „Млади Православац“,
број 42.
Разговор водио Жељко
Перовић, 12. јуна 2016. године
Фото: Тањица Перовић (2, 3, 5), Александар Ћирић (1), Жељко Савић (4)
