1. новембар 2013. године
Приликом
радова на уређењу дворишта Старе цркве у Пироту откривена је надгробна плоча* у
којој је тачно пре 160 година сахрањен у седећем положају пиротски митрополит
Нектарије. У књизи „Српски Јерарси“ пише да је он био Грк са острва
Митилене и да је остао у добром сећању код старих Пироћанаца. Деда
Нектарије, како су га од миљоште звали, стигао је у наш
град 1836. године, одмах након Пиротске буне којом су наши преци изиричито захтевали
прекид несносне турске тираније, смену њиховог ајана и прогон похлепног грчког
владике Јеронима. Те године у граду је избила и куга која је однела чак 4.000
живота...
Деда
Нектарије није знао српски ни речи, говорио је грчки и служио се тумачем, али
је хришћане у Пироту чувао и добро се с чорбаџијама слагао, пише Владимир
Николић у свом делу „Стари Пирот“. Он сматра и да је улогу владикиног
преводиоца и писара вршио Пејча, чувени пиротски даскал који је о већим
празницима и у храму проповедао.
Занимљиво је и да деда Нектарије, за разлику од других фанариота, није наметао богослужења на грчком језику већ је у Пироту и околини брижно неговао народна, "славјанска" богослужења. Годину дана пре своје кончине, деда Нектарије је отворио прву школу у Пироту, а постоји податак да је те исте године даривао Цркву са 29.000 гроша. Овај "мирни и кротки човек" (како га описује Милош Обреновић) упокојио се 1853. године, након седамнаест бурних година проведених на трону пиротске митрополије оставивши неизбрисив траг на духовност и просвету у нашем граду.
Занимљиво је и да деда Нектарије, за разлику од других фанариота, није наметао богослужења на грчком језику већ је у Пироту и околини брижно неговао народна, "славјанска" богослужења. Годину дана пре своје кончине, деда Нектарије је отворио прву школу у Пироту, а постоји податак да је те исте године даривао Цркву са 29.000 гроша. Овај "мирни и кротки човек" (како га описује Милош Обреновић) упокојио се 1853. године, након седамнаест бурних година проведених на трону пиротске митрополије оставивши неизбрисив траг на духовност и просвету у нашем граду.
Његова
гробница је необична, наликује малом храму у коме је уснули деда Нектарије
постављен у седећем положају окренут ка истоку да ту сачека васкрсење мртвих и
живот будућег века. Наспрам њега је мала лучна увала у зиду, налик апсиди.
Могуће је да је приликом погреба у њој постављена нека икона која се у
међувремену распала.
Нека
би Бог Милостиви дао да и ми истрајемо у овим нашим тешким временима, као што
су деда Нектарије и сви наши благочестиви преци истрајали да у времена нељудска
остану људи, да у времена христоборна остану Христови и стигну у вечну
радост Његову. Амин.
* Први пут гробница је откривена 1990. године. о томе читајте у картици "Историја храма" текст наше др Борке Лилић
* Први пут гробница је откривена 1990. године. о томе читајте у картици "Историја храма" текст наше др Борке Лилић
