5.7.2026.
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Драга браћо и сестре,
Данашње свето Јеванђеље открива нам величину
Христове силе и дубину Његове љубави према човеку. Господ долази у земљу
Гергесинску и сусреће двојицу људи које је зло толико поробило да су живели
међу гробовима. Нико им није могао помоћи. Људи су их се плашили и избегавали.
Али онај кога су сви одбацили није био одбачен од Бога. Христос им прилази,
ослобађа их и враћа им слободу, разум и достојанство.Тако Господ поступа и са
сваким човеком. Он никада не гледа колико је неко пао, него колико жели да
устане. Не постоји грех који је јачи од Божје милости, нити рана коју Христос
не може исцелити ако Му човек отвори своје срце. Свети Јован Златоусти каже да
је највеће ропство када човек постане роб својих страсти. Данас можда не виђамо
људе опседнуте као у јеванђелска времена, али свако од нас зна колико је тешко
победити гнев, гордост, осуђивање, завист или себичност. Ако не пазимо на своје
срце, страсти полако постају наши господари.Зато нас Црква непрестано позива на
молитву, пост, исповест и Свето Причешће. То нису црквени обичаји, него лекови
за душу. Као што болесник не може оздравити без лекара, тако ни душа не може
без Христа. Без Њега човек може имати богатство, углед и успех, али неће имати
истински мир. Посебно је потресан завршетак данашњег Јеванђеља. Народ није
захвалио Господу што је спасао двојицу несрећних људи, него Га је замолио да
оде из њиховог краја. Било им је жао изгубљеног крда свиња више него спасених
људских душа.Зар се и нама понекад не дешава исто? Толико бринемо о кући, њиви,
послу, новцу и свакодневним обавезама, а заборављамо да је душа драгоценија од
свега што поседујемо. Господ нас је опоменуо: „Каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди?“ Свети
владика Николај је говорио да је човек велик онолико колико има места за Бога у
своме срцу. Ако је срце испуњено Христом, у њему ће бити и мира, и љубави, и
праштања. Али ако је испуњено само бригама овога света, онда ће и највеће
богатство оставити човека празним.Зато, браћо и сестре, чувајмо оно што је
најдрагоценије – своју душу. Не одлажимо покајање. Не одлажимо исповест. Не
пропуштајмо недељну Литургију. Учимо децу да воле Бога, да поштују родитеље, да
чине добро и да се не стиде своје вере. Оно што им дамо од Христа остаће им за
читав живот.
Нека данашње Јеванђеље буде позив свакоме од нас да
отвори своје срце Господу. Немојмо никада бити међу онима који Христу говоре:
„Иди од нас“, него Му се свакога дана молимо: „Господе, дођи и остани у нашем дому, у нашој породици и у нашем срцу.“Јер
где је Христос, ту нестаје страх; где је Христос, ту побеђује љубав; где је
Христос, ту почиње Царство Божије већ овде на земљи.Њему нека је слава и хвала,
са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
јереј Немања Шево
