У Недељу 23. по Духовима у храму Христовог Рођења у Пироту молитвено је прослављен свети краљ Милутин, Преподобни Теоктист и Јелена и Свети Варнава Хвостански Исповедник. Светом службом Божијом предстојао је јереј Душко Видачић, намесник пиротски, уз саслужење оца Немање Шева, одговарање певнице храма и молитвеном присуству бројних верника.
Након прочитаног Јеванђеља о исцељењу ђавоиманог човека, присутном верном народу обратио се отац Немања: „Човекова немоћ и слабост долазе до изражаја у поређењу са Божијом величином, јер присуство Бога разоткрива мизерност грешника, вечност Вечнога насупрот пролазности.“ Он је подсетио да Господ исцељеног шаље кући рекавши му да не разгласи шта му је Он (Христос) учинио, већ да то дело припише Богу (Оцу Небеском): „Богу не дугујемо услуге као људима, Он нас чини слободним и све што нам је подарио јесте незаслужен дар који не можемо отплатити. Тако треба ми да чинимо, да проповедамо о Богу као Богу слободе и љубави. И свештенство и народ заједно да служе Богу у слободи.“ Отац Немања је говорио и о непоколебљивој вери светог епископа Варнаве који је носио свој Крст до краја, остајући веран Христу и свом народу, коме је целога живота и служио: „Онај, који је међу људима примио највећу част, поднео је и највећу жртву јер је епископска служба апостолска служба. Они који беже од жртве, беже и од једине части под овим Божијим сунцем, за коју је вредно борити се. Живео је, учио и проповедао да светом треба да завлада љубав, истина и правда Божија, јер док не завлада то троје, неће никада завладати мир.“ Позвао је верне да познају истину, правду, милост и љубав Божију, да живе по закону и заповестима Његовим не би ли били у друштву Господа Христа, Светитеља и Ангела, светих предака у Царству Небескоме.
Након Свете Литургије отац Душко је позвао народ да сам иницира обнову запуштених светиња и црквене литургијске заједнице у оближњим пиротским селима, где се у неким случајевима није служила Света Евхаристија више деценија и које су у јако лошем стању – а што ће свештеници подржати и остварити уз Божју помоћ. Као позитивне примере навео је обнове храмова и богослужења у селима Копривштица, Добри Дол, Црвенчево, Црни Врх у нади да ће то бити узор и другима, јер обнављајући њих ми обнављамо и сами себе. Он је подсетио да је управо свети краљ Милутин кога данас прослављамо тај значај изградње и обнове храмова добро схватао и за собом оставио мноштво светиња.
