Преподобна мати Параскева: Живи за Бога, и живећеш вечно!



2025.
Драга браћо и сестре у Христу, данас наша света Црква прославља једну од највољенијих угодница Божијих, преподобну мајку нашу Параскеву, коју наш народ с љубављу назива Света Петка. Кроз векове, она је постала не само света и чудотворна монахиња старине, него и духовна мајка српског народа, заштитница, утешитељка и молитвеница за све који јој се обраћају. Њен живот је тих, али моћан пример како човек, иако слаб, може постати храм Духа Светога, ако своје срце преда потпуно Богу. Света Петка је једна од најдивнијих цветова који су процветали у Христовом врту. У њој је човек постао потпуно Христов, и зато је Бог прославио.
Рођена је у близини Цариграда, у побожној хришћанској породици, и још као дете чула је речи Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, и узме крст свој, и за мном иде“ (Мт 16,24). Те речи су запалиле њено срце, и од тада је свим бићем пожелела да иде за Христом. Напустила је свет, богатство и земаљску славу, и пошла путем подвига, молитве и поста. Њен живот није био испуњен великим делима по мерилима овога света — није владала, није писала, није се истицала — али је у тишини пустиње и у плачу покајања стекла благодат Божију. Света Петка је управо у том смирењу била велика — јер је знала да је сва снага човека у Богу. Управо у томе је била снага Свете Петке — у дубоком смирењу, у чистој молитви и у љубави према Богу.
Подвижнички живот проводила је у Светој Земљи, крај Јордана, где су се вековима подвизавали највећи светитељи. Када је дошло време њеног упокојења, преподобна је тихо предала душу Господу, а после њене смрти Господ је прославио њено име. Њене мошти остадоше нетрулежне и мироточиве, као сведочанство чистоте њеног живота и благодати Божије која је у њој обитавала. Где год су се њене мошти налазиле, ту су се људи сабирали, ту су болесни оздрављали, тужни налазили утеху, а грешни покајање. Од Цариграда до Трнова, од Београда до Јашија, њено свето тело сија као видљиви знак невидљиве Божије силе.
Наш народ ју је од најранијих времена заволео као своју мајку и заштитницу. Кроз векове страдања, турског ропства и многобројних невоља, народ је говорио: „Света Петко, моли Бога за нас!“ И њена молитва није престајала. Свети владика Николај каже: „Света Петка је као сунце које сија и греје све који јој прилазе; она је као извор воде живе, ко се њом умије, осећа се новим човеком.“ Она је била и остала узданица сиромашних, утеха болесних, прибежиште напуштених. Где год је вера жива, тамо је и њена сенка као благослов, њена молитва као тихи дах Божији који олакшава сваку муку.
Света Петка нас учи да је највећа слава у одрицању од себе ради Христа. У времену у којем се све мери уживањем, успехом и славом, она нам показује да је прави пут — пут смирења, поста, молитве и доброте. Свети Николај Охридски пише: „Она је оставила све ради Христа, и зато јој је Христос све дао — и славу, и чудотворну силу, и љубав народа.“ Она нас учи да човек који све изгуби ради Бога, заправо ништа не губи, него задобија вечност. Њен живот је позив сваком хришћанину да се не задовољава спољашњим, него да чисти унутрашњег човека, срце своје. Господ је рекао: „Блажени су чисти срцем, јер ће Бога видети“ (Мт 5,8). То је пут Свете Петке — чистота, покајање, молитва.
Али она нас учи и љубави према ближњима. Њено срце није знало границе. Иако је живела у пустињи, она је у молитви обухватала цео свет. Њена љубав је била као огањ који не спаљује, него греје. Зато је и данас, после толико векова, осећамо као блиску, као живу. Њене свете мошти још увек миришу, јер је мир Божији остао у њој.
И ми, браћо и сестре, позвани смо да следимо њен пут. Не можемо сви у пустињу, али можемо у срцу створити тишину, тренутак молитве у којем ћемо разговарати с Богом. Не можемо сви оставити дом, али можемо очистити дом своје душе од злобе, гордости и зависти. Не можемо сви постати монаси, али можемо бити хришћани који живе по мери Јеванђеља — скромно, смерно, с љубављу и стрпљењем. Свети Јустин Ћелијски каже: „Света Петка је сведочанство да је човек створен за вечност. Њен живот је заповест: живи за Бога, и живећеш вечно.“
Нека нам Света Петка буде путеводитељка у временима када вера слаби и када људи траже смисао у пролазном. Нека њене молитве буду оклоп нашој слабости и светлост нашем путу. Ако је она, као млада девојка, могла да све остави ради љубави Христове, можемо и ми да оставимо своје грехе, своје гордости, своје навике — да бисмо нашли прави живот у Богу.
Зато, браћо и сестре, молимо се данас Светој Петки са вером, као што су се вековима молили наши преци: да нас закрили својим молитвама, да сачува наше домове, наше породице, наш народ; да нам подари снагу у болестима, утеху у жалости, наду у сумњи. Нека нам њен пример буде светлост и позив да се не бојимо да живимо по Богу, јер Господ не оставља оне који Му верују.
Преподобна мати Параскево, молитвенице и утешитељко, покриј нас својим светим омофором, сачувај нас у вери, смирењу и љубави. Моли Бога за нас грешне, да се и ми удостојимо вечног Царства Христовог, где Ти са анђелима и светима славиш Оца и Сина и Светога Духа, у векове векова. Амин.