У Недељу 17. по Духовима Свету Литургију у Старој пиротској цркви Рождества Христовог служио је јереј Немања Шево.
"У име Оца и Сина и Светога Духа
Данас нам Свето Јеванђеље открива један од најдубљих и најснажнијих примера вере — веру жене Хананејке, која у свом искушењу и болу, с пуном надом и трпељивошћу, јер када мајка види своје дете како страда — ништа је не може зауставити. Она прелази границе и вапи Господу нашем Исусу Христу и говори: „Господе, сине Давидов, помози ми!“ Ова једноставна, али моћна молитва испуњена је вером која не познаје границе ни препреке. Овде видимо да вера није ствар припадности неком народу, ни људских заслуга, већ дубока унутрашња повезаност са Богом, непоколебљива вера, нада и љубав која све подноси. Али браћо и сестре, Бог увек чује. Његово ћутање није равнодушност, него испит вере. Он жели да открије дубину наше молитве — да види да ли је то само реч, или срце. Иако је Христос најпре упозорава да је послан само изгубљеним овцама дома Израиљевог, жена Хананејка не одустаје, већ са смирењем и мудрошћу одговара: „Господе, помози ми!“ и када јој Господ каже: „Није право узети хлеб деци и бацити псима,“она одговара: „Да, Господе, али и псима је дозвољено да једу мрвице са стола својих господара.“ Овим речима она показује веру која се не покорава ограничењима овога света, која не тражи велика чуда већ верује у благодат Божју која обилује и на оне који се смирено приближе. Сваки од нас носи у себи своје болове и потребе. Али Господ позива да Њему дођемо као деца, с вером и љубављу, и Он неће одбити ниједног који му истински вапије. Свети апостол Павле нас опомиње да је вера суштина наде и ослонац душе. Вера која трпи и која све преображава. Драга браћо и сестре, вера жене Хананејке је позив и на нашу молитву и на наш живот. Она нас учи да у тренуцима недаћа и очајања, када нам се чини да нас Бог оставља, ми не посустанемо, већ да се с вером и трпељивошћу обратимо Њему. Нека нам овај дивни пример вере жене Хананејке буде узор да и ми усрдно и смирено прилазимо Господу, да верујемо у Његову безграничну љубав и милост. Јер је вера наша сила и светлост која нас води кроз живот, упркос свим искушењима. И као што смо видели у примеру жене Хананејке, вера је дар који нам Господ дарује — дар који у најтежим тренуцима нашег живота светли као јасна звезда на ноћном небу. Вера је наша сила и утеха, наша непоколебљива лука на бурном мору живота. Нека нам овај поучни пример жене буде непрестани подстицај да са смирењем, упорношћу и пуним поверењем прилазимо Господу. Јер као што је она нашла милост и исцељење, тако ће и свако од нас који истински вапије: „Господе, помози ми!“ Нека у нашим срцима живи ова вера, и нека нас она води на путу спасења, у миру и радости, сада и увек, и у векове векова. Амин."
Данас нам Свето Јеванђеље открива један од најдубљих и најснажнијих примера вере — веру жене Хананејке, која у свом искушењу и болу, с пуном надом и трпељивошћу, јер када мајка види своје дете како страда — ништа је не може зауставити. Она прелази границе и вапи Господу нашем Исусу Христу и говори: „Господе, сине Давидов, помози ми!“ Ова једноставна, али моћна молитва испуњена је вером која не познаје границе ни препреке. Овде видимо да вера није ствар припадности неком народу, ни људских заслуга, већ дубока унутрашња повезаност са Богом, непоколебљива вера, нада и љубав која све подноси. Али браћо и сестре, Бог увек чује. Његово ћутање није равнодушност, него испит вере. Он жели да открије дубину наше молитве — да види да ли је то само реч, или срце. Иако је Христос најпре упозорава да је послан само изгубљеним овцама дома Израиљевог, жена Хананејка не одустаје, већ са смирењем и мудрошћу одговара: „Господе, помози ми!“ и када јој Господ каже: „Није право узети хлеб деци и бацити псима,“она одговара: „Да, Господе, али и псима је дозвољено да једу мрвице са стола својих господара.“ Овим речима она показује веру која се не покорава ограничењима овога света, која не тражи велика чуда већ верује у благодат Божју која обилује и на оне који се смирено приближе. Сваки од нас носи у себи своје болове и потребе. Али Господ позива да Њему дођемо као деца, с вером и љубављу, и Он неће одбити ниједног који му истински вапије. Свети апостол Павле нас опомиње да је вера суштина наде и ослонац душе. Вера која трпи и која све преображава. Драга браћо и сестре, вера жене Хананејке је позив и на нашу молитву и на наш живот. Она нас учи да у тренуцима недаћа и очајања, када нам се чини да нас Бог оставља, ми не посустанемо, већ да се с вером и трпељивошћу обратимо Њему. Нека нам овај дивни пример вере жене Хананејке буде узор да и ми усрдно и смирено прилазимо Господу, да верујемо у Његову безграничну љубав и милост. Јер је вера наша сила и светлост која нас води кроз живот, упркос свим искушењима. И као што смо видели у примеру жене Хананејке, вера је дар који нам Господ дарује — дар који у најтежим тренуцима нашег живота светли као јасна звезда на ноћном небу. Вера је наша сила и утеха, наша непоколебљива лука на бурном мору живота. Нека нам овај поучни пример жене буде непрестани подстицај да са смирењем, упорношћу и пуним поверењем прилазимо Господу. Јер као што је она нашла милост и исцељење, тако ће и свако од нас који истински вапије: „Господе, помози ми!“ Нека у нашим срцима живи ова вера, и нека нас она води на путу спасења, у миру и радости, сада и увек, и у векове векова. Амин."
