Данас, на овај свети дан, славимо Сабор Светог Архангела Михаила и свих небеских сила, славимо небески поредак који је Бог установио, свет анђела који нам је дат за помоћ, заштиту и путоказ спасења. Свети Архангел Михаило стоји пред нама као војвода небеске војске, као онај који је у почетку векова подигао заставу верности Богу говорећи: „Ко је као Бог?“ И тим речима је отпочео борбу против мрака, гордости и обмане. Зато и ми, данас, сабрани око Свете Евхаристије, мислимо о истини и о лажима, о светлости и о сенкама које се и данас провлаче кроз свет. Јер иако живимо у двадесет првом веку, обмане нису нестале — само су промениле одећу. Савремени човек, иако окружен технологијом, често брзо посегне за оним што личи на магију. По домовима се могу видети фигурице жаба које „доносе новац“, слонови који „чувају срећу“, пирамиде које „чисте енергију“. Човек мисли да у то нема ништа опасно — али у томе лежи прва, најтиша обмана. Тамо где човек тражи замену за Бога, ту већ почиње духовни пад.Неко стави жабу на сто, неко слона ка вратима, неко пирамиду на орман — и у срцу човека јави се осећај као да је учинио нешто куповином тог предмета ради своје сигурности. И онда тај предмет постане нека врста малог „чувара“, нека замена за молитву, за Божју заштиту, за анђела чувара.
Али, браћо и сестре, Црква нас кроз векове учи: све то није од Бога, него од људске маште која тражи лакши пут. Нема жаба које доносе благостање; нема слонова који чувају дом; нема пирамида које светле некаквом невидљивом силом. Постоје само: Бог који чува, анђели који помажу, благодат која освећује.
Свети Архангел Михаило, који је стегао уста паднувшим духовима, данас стежу и наша срца да не поверују у празноверје. Исти онај који је победио стару лаж у почетку света, побеђује и данашње лажи које се крију иза „енергија“, „симбола“ и „срећних фигурa“.Из те духовне таме Црква нас дозива. Свети апостол Павле говори: „Знамо да је идол — ништа.“ А свети Јован Златоуст додаје: „Онај ко се узда у предмете, већ се удаљава од Христа.“
Свети оци кажу: „Кад човек напусти Бога, онда тражи замену, макар она била од дрвета или камена.“ А ми хришћани немамо потребу за заменама. Имамо истинског Чувара — Бога Живога. Имамо небеског брата — анђела чувара. Имамо молитву која отвара небеса, и Литургију у којој се небо и земља сусрећу. Зар да заменимо Архангела Михаила фигурицом слона који се продаје на пијаци? Зар да одустанемо од крста Христовог због некакве минијатурне пирамиде од пластике? Јер шта је сујеверје, браћо и сестре, него покушај да се Божја сила замени људском замишљеном „срећом“? Шта је вера у жабу која „доноси новац“, него одрицање да Бог даје све? Шта је нада у слона који „штити дом“, него заборав на анђела чувара? Шта је пирамидица „за енергију“, него заблуда да се благодат може заменити некаквом безличном, непостојећом силом. Нажалост у нашим православим домовима срећемо да људи крштени који иду у Цркву имају жабе,а кандило изнад иконе немају која треба да гори као захвалност Богу и свецу.
Сви ти предмети су неми као камен и глуви као дрво, али човек понекад управо камену даје оно што треба да тражи од живога Бога. Иако делују безазлено, они полако рађају навику срца да не тражи молитву, него магију; да не тражи благодат, него чаролију; да не клечи пред Богом, него да зависи од предмета.Православље није вера у предмете, него вера у Бога. Није вера у „срећу“, него у промисао. Није вера у „енергију“, него у благодат. Није вера у магију, него у љубав. А љубав Божја је једина сила која стварно мења живот. Али нека се чује глас Цркве:
Хришћанин не треба да тражи срећу — хришћанин тражи спасење.Не треба да се узда у знаке — него у крст.Не треба да се ослања на симболе — него на Бога који живи и који спасава.Када човек стави жабу у кућу, он тиме исповеда да верује у „срећу“. А ми не верујемо у срећу — ми верујемо у Промисао Божји.Када стави слона на полицу, он исповеда да верује у „предметну моћ“. А ми верујемо у благодат, која долази кроз смирење и молитву.
Када постави пирамидицу, он исповеда да верује у безличне „енергије“. А ми верујемо у живога Бога, који је Светлост над светлостима. Сваки предмет који човек постави изнад молитве постаје идол. А пошто је свет духовна стварност, човеку није свеједно у чије руке предаје своје поверење. Зато данас, у дан слављења небеских сила, позовимо у своја срца Архангела Михаила. Он није само заштитник у борби против зла — он је и учитељ чистоте вере. Он нас учи да се вера не купује, него живи; да се благослов не проналази у фигурицама, него у покајању; да се заштита не ставља на полицу, него у душу, молитвом, истином и љубављу. Нека овај празник буде за нас духовни угаони камен. Да све што у дому нашем није од светлости — уклонимо. Да све што носи мирис сујеверја — избацимо. Да све што одваја срце од Бога — оставимо.Да избацимо из православних домова предмет и лаж, а унесемо истину, молитву, светлост, икону и кандило.
И да уместо тога призовемо анђеле, који су од почетка били дати људској души да је воде у Царство.Нека нас Архангел Михаило закрили својим огњеним крилом, нека одсече са нас сваку заблуду, све сенке страха, сваку прелест сујеверја.
Нека укрепи наше домове миром, а наше душе истином. Нека нам дарује верност која не тражи замену за Бога, и чистоту која не познаје идоле. И нека благодат анђеоске светлости, која је данас просула небеса над нама, осветли наше путеве, укрепи нашу веру, сачува наш народ, и приведе нас све ономе што је једино спасоносно — Христу Богу нашем, Коме са Оцем и Духом Светим нека је слава у векове векова.
oорац Немања Шево, Сабор Светог архангела Михаила – Аранђеловдан
21. 11. 2025.
Храм Рождества Христовог у Пироту
