Данас, браћо и сестре, славимо спомен Светог великомученика Георгија – Ђурђиц, прослављајући храброст, веру и победу човека који се читавим бићем предао Христу. И Црква нам баш данас ставља пред душу јеванђелско зачало о човеку кога је Господ спасао од нечистих сила, док је истовремено пропала огромна свињска крда. А у томе се открива велика и дубока тајна колико је човек драгоцен пред Богом, и колико је опасно када се човек одвоји од Љубави Божије.Господ улази у гадарински крај и наилази на човека потпуно разрушеног, обесвећеног, у гробљима, без одеће, без мира, без лица. Свети Оци кажу да овај човек представља човека који је пао у дубину греха – човека који више не личи на себе. Али када Христос долази, нечисте силе беже, а човек се обнавља. Постаје оно што је Бог о њему замислио – разумно, чисто, слободно биће. А свиње, у које су ушле нечисте силе, појурише у понор и утопише се. Тај призор није дат да би нас уплашио, него да би нам показао да се зло по својој природи уништава, да оно не уме да живи, да не ствара, него само разара. Пропаст свиња јесте слика пропасти греха. А спасење бесомучника јесте слика спасења човека, за кога је Христос дошао и проливао своју Крв. И ту се открива нешто још дубље: људи из тог краја нису се обрадовали спасењу брата свога.Више су ценили своје стадо него човека. Више им је било стало до земаљске користи него до спасења једне душе. Молили су Господа да оде од њих — страшне речи! Управо зато што су више волели свиње него човјека. А то и исто сад кад човјек умисли да је неки газда па више воли своје богаство и гази достојанство људи око себе,јер у гробу нема џепова,оно што можемо пренети са оне стране гроба јесте што понесемо у своме срцу а то је љубав,мислосрђе и стати пред Господа,ако је то мржња,завист гнев то нас одваја од Господа. А данас, када гледамо у лик Светог Георгија, видимо човека који је све ценио мање од Христа. Он није био опчињен ни моћи, ни звањем, ни богатством, нити чак животом. Његово срце није било у свињском тору земаљских страсти, већ у Царству Небеском. Када је требало да бира између Христа и земаљског мира, он је изабрао Крст, и зато га је Бог венчао славом. Свети Георгије је био младић, угледан, храбар, богат, високог положаја. Али он није био роб ничега. Ни части, ни славе, ни богатства, ни страха. И када је дошло време да каже коме припада, он је устојао пред царем који је тражио од њега да се поклони идолима и рекао: „Ја сам слуга Јединога Бога.“ У том тренутку, као да се у једном човеку срушио цео свет гадаринских житеља: свет у коме је све важније од истине, све вредније од човека, све јаче од љубави.
Свети Оци кажу: „Георгије је победио мучитеље, јер је прво победио себе.“ Победио је сваки страх, сваки компромис, сваки интерес који би га могао одвојити од Христа. Његов подвиг је одговор на јеванђелску драму гадаринских житеља: док су они исцелитеља истеривали, Свети Георгије је Христа исповедао; док су они више волели стада него човека, Свети Георгије је човека љубио кроз верност Богу; док су они бежали од светлости, он је у светлост ушао.
У спасеном бесомучнику видимо шта Бог може учинити од човека који Му се преда. У пропалим свињама видимо шта бива са свим нашим греховима, страстима, пороцима – њихова је судбина бездан. А у Светом Георгију видимо човека који је живео управо тим јеванђелским путем: Бога изнад свега, човека као брата, срце као жртвеник љубави и храбрости. Свети Георгије се није уплашио цара, ни мука, ни смрти. Плашио се само једног – да не изда Христа, да се не одвоји од Љубави која живот значи.Оно што верујеш то треба да исповедаш. Зато је Црква кроз векове певала: „Страдањем својим добру веру си украсио“, и зато га је назвала Победоносац. Не зато што је победио људе, нити због војничких подвига, него зато што је победио све што човека одваја од Бога – страсти, страх, кукавичлук, гордост.
Вратимо се још на тренутак човјеку из данашњег Јеванђеља. Када је Христос кренуо да уђе у лађу, спасени човјек Га моли: „Господе, пусти ме да идем са Тобом.“ А Господ му каже: „Иди кући, и кажи шта ти Бог учини.“ Христос га шаље у свет да буде живо сведочанство. И ми, браћо и сестре, после сваке Литургије добијамо тај исти позив: идите у своје домове, у своје породице, у своје радне дане, и носите мир Христов. Будите сведоци да вас Христос ослобађа, чисти, исцељује. Наша је вера најистинитија онда када другима показује да Бог мења човека.Молимо Светог Георгија да укрепи нашу душу, да нам подари снагу да одбацимо све своје „гадаринске свиње“све страсти, пороке и слабости. Да нам да срце чисто и смело, како бисмо стали пред лице Христово као истински људи, као они које Љубав Божија спасава и преображава. Нека молитве Светог великомученика Георгија буду са свима нама, сада и у векове. Амин.
