Празник Успења Пресвете Богомајке данас је свечано и молитвено литургијски прослављен у Старој пиротској цркви Рођења Христовог. Сабраном народу у пуном храму, након прочитаног Светог јеванђеља, беседом се обратио отац Немања Шево, говорећи о Пресветој Богородици: „Са Њеним одласком из овог света завршава се једно време, време непосредног телесног присуства Мајке Божије међу људима. Али Њено присуство се није укинуло — само се преобразило. Она више није телесно ту, али је духовно присутна у читавој Цркви. Присутна је у нашим храмовима, у нашим домовима, у нашим срцима. Тамо где се Њено име спомиње с љубављу и вером, тамо је и Њена благодатна помоћ.“
Пресвета Богородица је образ смирења: „Она, која је носила Бога у утроби, која је држала Христа у наручју, није се гордила. И управо зато - Њу славе и анђели и људи. Она нам показује куда иде човек који се смири, који се моли, који служи Богу без роптања и без гордости. Њен живот је био један велики „да“ Богу.“
Стога је Богородица не само Мајка Христова, већ и Мајка Цркве, Мајка свих хришћана јер се непрестано моли за нас: „Није без разлога православни народ кроз векове у најтежим тренуцима говорио: „Пресвета Богородице, спаси нас!“ Она непрестано дејствује, заступа, покрива, лечи, укрепљује.“
Светом причешћу приступио је велики број верника а након службе освећени су славски дарови.
+++
Уочи празника, постављањем крста означен је гроб митроплита Нишавског Нектарија, сахрањеног иза Старе пиротске цркве. „Деда Нектарије“, како су га од милоште звали Пироћанци, био је Грк са острва Митилене и столовао је од 1837. до 1853. године у време турске власти. Овај "мирни и кротки човек" (како га описује Милош Обреновић), остао је у добром сећању. Даривао је цркву, отворио је и прву школу у Пироту у згради митрополије и дозвољавао је да се упоредо са грчким служба врши и на старо-словенском језику. Сахрањен је иза олтара цркве у седећем положају.
Такође у сусрет празнику, реконтруисана је улазна капија храма и постављене су нове ограде са улазне стране.
