Данас на празник Обрезања Господњег и светог Василија Великог у свим храмовима наше свете Цркве служена је Света литургија са молитвом за срећан и благословен почетак нове године. Отац Немања Шево и отац Петар Крстић служили су у храму Христовог Рођења у Пироту у молитвеном присуству народа који се окупио великом броју. Након заамвоне молитве читан је молебан за здравље и спасење, опроштај грехова наших и напредак и мир у предстојећој 2024. години.
Беседу оца Немање преносимо у целости:
"У име Оца, Сина и Светога Духа! Христос се роди, браћо и сестре!
Ми православни увек, од Божића до Богојављења, поздрављамо се овим поздравом, како би што већи значај дали Христовом рођењу, како би се тај значај упијао у нашу душу, у наше срце, у наш ум, да би продубили смисао Господњег доласка, да би лакше одговорили на питање, зашто се Господ родио на земљи, зашто је Господ дошао на земљу? Да нагласимо - да спасе род људски, да га врати у свој загрљај, да га врати поново у оно место и на оно место које му је одређено још пре стварања човека. А то место јесте Царство небеско, то је управо живот са Богом, са Светом Тројицом у љубави, како је то говорио и писао свети Василије Велики кога данас прослављамо.
Светитељи су Божји за две хиљаде година Хришћанства, колико Црква Божја постоји и делује у овоме свету, прихватили ту науку Христову, живели су по заповестима Божјим, испуњавали Закон Божји и удостојили је да буду прослављени од Бога, да постану носиоци те божанске Светлости, те божанске Силе и Мудрости, коју онда Бог преко њих излива осталим људима, осталим народима. Наш србски народ, када је примио Хришћанство, примио је праву веру, једину праву веру, и живео је по њој вековима и зато из рода нашега изнедрио толико дивних светитеља, почев од светога Саве, Симеона Мироточивог, преко светог кнеза Лазара, Петра Коришког, светог Василија Острошког, до светог Николаја Лелићког и Жичког. То су наше вође духовне, то су наши путеводитељи јер треба да идемо за њима. Они пут знају, они су тај пут посведочили животом својим, они су оваплотили веру своју у себе и постали су дивни светитељи Божји, и зато ми њих прослављамо и славимо. Свети Василије Велики је оставио огроман допринос, пре свега у нашем догматском предању Цркве. Он је у налету аријанске јереси био прави стуб вере хришћанске, прави бедем о који су се све те стреле лукавих јеретика одбијале и тај бедем његовог исповедања и његове чврстине вере хришћанске заштитио је Цркву Христову, али и до дана данашњег, јер будући да је он живео и проповедао вечиту Истину Христову и њега је сам Бог учинио вечним. Вечан је његов спомен, пре свега у Царству Христовоме, али и овде на земљи. Свети Василије Велики је веома био строг према себи, а веома благ према својим ближњима. Показао се као непоколебљив темељ Цркве, дајући свима људима Божију благодат, утврђујући их у Божијим заповестима. Тако и ми браћо сестре да и ми према својим ближњим имамо плод Духа љубави, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржање. Хоћемо да будемо православни хришћани? Буди брат ближњем, буди утешни загрљај, буди осмех, буди молитва, буди огањ радости, буди тишина понижења,буди тамјан љубави према своме ближњем. А све то можемо имати ако имамо Бога у срцу, јер ми мислимо да нас Бог види одозго, а Он нас гледа изнутра. Какви смо ми према ближњима, такав ће Бог бити према нама. Ми не треба да се плашимо Бога, већ свога греха, а поготово тих свакодневних грехова који нас свакодневно удаљују од Бога, треба да имамо свој лични подвиг. Јер нема ништа без подвига. Ударимо на свој его и ако будемо могли то да покажемо Богу кроз свој подвиг, онда Благодат Божија силази и можемо да мењамо и оно што је непроменљиво. Нек нама свима буде први корак и подвиг ка Богу да не каснимо на Свету Литургију и да за време службе благодаримо Богу за све што имамо. А само једно нам је потрбено да имамо - то је вера у Господа. Са Господом свуда рај, без њега жалост овоземаљског живота.
То је данас и ова Литургија, ово наше сабрање, које нас позива да проверимо себе шта смо чинили прошле године, као што би сваки хришћанин требао свако вече, пре него што легне, да види шта је добро учинио, шта је лоше, како би на тим примерима могао да учи.
Нека би нам Господ Благи благословио почетак ове нове године и сваки час и дан у новој години, да увек изађемо као победници. А човек је победник кад победи себе, кад победи своје страсти, кад победи грех, кад победи мржњу, кад победи злобу. Господ нас позива, као и данашња Литургија, у победу, али победу не нашу, не само нашу, него победу са Христом и у Христу.
Ми православни увек, од Божића до Богојављења, поздрављамо се овим поздравом, како би што већи значај дали Христовом рођењу, како би се тај значај упијао у нашу душу, у наше срце, у наш ум, да би продубили смисао Господњег доласка, да би лакше одговорили на питање, зашто се Господ родио на земљи, зашто је Господ дошао на земљу? Да нагласимо - да спасе род људски, да га врати у свој загрљај, да га врати поново у оно место и на оно место које му је одређено још пре стварања човека. А то место јесте Царство небеско, то је управо живот са Богом, са Светом Тројицом у љубави, како је то говорио и писао свети Василије Велики кога данас прослављамо.
Светитељи су Божји за две хиљаде година Хришћанства, колико Црква Божја постоји и делује у овоме свету, прихватили ту науку Христову, живели су по заповестима Божјим, испуњавали Закон Божји и удостојили је да буду прослављени од Бога, да постану носиоци те божанске Светлости, те божанске Силе и Мудрости, коју онда Бог преко њих излива осталим људима, осталим народима. Наш србски народ, када је примио Хришћанство, примио је праву веру, једину праву веру, и живео је по њој вековима и зато из рода нашега изнедрио толико дивних светитеља, почев од светога Саве, Симеона Мироточивог, преко светог кнеза Лазара, Петра Коришког, светог Василија Острошког, до светог Николаја Лелићког и Жичког. То су наше вође духовне, то су наши путеводитељи јер треба да идемо за њима. Они пут знају, они су тај пут посведочили животом својим, они су оваплотили веру своју у себе и постали су дивни светитељи Божји, и зато ми њих прослављамо и славимо. Свети Василије Велики је оставио огроман допринос, пре свега у нашем догматском предању Цркве. Он је у налету аријанске јереси био прави стуб вере хришћанске, прави бедем о који су се све те стреле лукавих јеретика одбијале и тај бедем његовог исповедања и његове чврстине вере хришћанске заштитио је Цркву Христову, али и до дана данашњег, јер будући да је он живео и проповедао вечиту Истину Христову и њега је сам Бог учинио вечним. Вечан је његов спомен, пре свега у Царству Христовоме, али и овде на земљи. Свети Василије Велики је веома био строг према себи, а веома благ према својим ближњима. Показао се као непоколебљив темељ Цркве, дајући свима људима Божију благодат, утврђујући их у Божијим заповестима. Тако и ми браћо сестре да и ми према својим ближњим имамо плод Духа љубави, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржање. Хоћемо да будемо православни хришћани? Буди брат ближњем, буди утешни загрљај, буди осмех, буди молитва, буди огањ радости, буди тишина понижења,буди тамјан љубави према своме ближњем. А све то можемо имати ако имамо Бога у срцу, јер ми мислимо да нас Бог види одозго, а Он нас гледа изнутра. Какви смо ми према ближњима, такав ће Бог бити према нама. Ми не треба да се плашимо Бога, већ свога греха, а поготово тих свакодневних грехова који нас свакодневно удаљују од Бога, треба да имамо свој лични подвиг. Јер нема ништа без подвига. Ударимо на свој его и ако будемо могли то да покажемо Богу кроз свој подвиг, онда Благодат Божија силази и можемо да мењамо и оно што је непроменљиво. Нек нама свима буде први корак и подвиг ка Богу да не каснимо на Свету Литургију и да за време службе благодаримо Богу за све што имамо. А само једно нам је потрбено да имамо - то је вера у Господа. Са Господом свуда рај, без њега жалост овоземаљског живота.
То је данас и ова Литургија, ово наше сабрање, које нас позива да проверимо себе шта смо чинили прошле године, као што би сваки хришћанин требао свако вече, пре него што легне, да види шта је добро учинио, шта је лоше, како би на тим примерима могао да учи.
Нека би нам Господ Благи благословио почетак ове нове године и сваки час и дан у новој години, да увек изађемо као победници. А човек је победник кад победи себе, кад победи своје страсти, кад победи грех, кад победи мржњу, кад победи злобу. Господ нас позива, као и данашња Литургија, у победу, али победу не нашу, не само нашу, него победу са Христом и у Христу.
Бог вас благословио!"
