Храм Рођење Христово, Стара
црква или Пазарска како се у народу одомаћило, грађена
је од 29. јула до 21. децембра 1834. године, захваљујући добровољним прилозима богатих
мештана.
Стара црква
има ферман, који је издат из царског Дивана У Цариграду, у време султана Абдул Меџида
ибн Махмуда. Овим документом се одобрава градња цркве и чува се у цркви.
У време када
је грађена стара црква у Пироту, поред Срба највише је било Турака и нешто мање
Јевреја и Рома. У граду је већ било 8 џамија. Ово је, без сумње, редак храм у овом
делу Балкана, у који се улази након силажења низ неколико степеника. Разлог овакве
градње је у томе што православни храм није смео бити биши од турске џамије. Да би
се испоштовала одлука султана као и правило да унутрашњост храма олтаром има дужину
од 22м , ширину од 13м и висину од 10м , темеље и саму цркву требало је укопати
у земљу. Тако је храм добио неопходну висину, а с друге стране, оближњој џамији
није реметио доминацију, што је очигледно и била намера султана.
Градитељ цркве
је био тада познати мајстор Андреја из Велеса, који је градио цркве и у Нишу, Скопљу,
Смедереву, Мостару и Сарајеву.
Унутрашњост
цркве је веома декоративна. Иконостас је изузетно леп, са ликом Спаситеља и Богоматере,
апостолима и светитељима.
Живопис
цркве
радио је зограф Самоковлија па је самим тим рађен у познатом самоковском
стилу иконописа. Монаси Хиландарци, који су живели у Пироту, у коме
је Хиландар имао свој метох, такође су се заузимали као иконописци.
Фреске на зидовима храма осликао је пиротски сликар Чедомир Крстић.
У унутрашњости
је 6 дрвених стубова, који подупиру свод цркве. Црква има и две певнице, а око њих
су столови за старе и болесне.
Црква је имала
неколико вредних и старих рукописаних књига. Овде су нађене и две Србуље - једна
писана на пергаменту(зечија кожа), а друга на хартији.
Црква Рођење
Христово освећена је 21. децембра 1834. године, осветио ју је владика Јероним. Први
црквени епитропи били су: кир Виден Јовановић Гога Ценовић, Панајот Поповић и Димитрије
Петровић. На каменој плочи, изнад улазних црквених врата, уклесана су имена епитропа,
међу којима је најзначајније име Хаџи Неше Филиповића.
Црква се у
прошлости није издржавала једино од милостиње богатијих верника, Било је и ситних,
али честих поклона у новцу, прикупљених за време Литургије и при другим обредима.
Она је примала поклоне у кандилима, зејтину, воску, иконама, литијама, књигама итд.
Године
1837. на место владије Јеронима дошао је владика Нектарије. Умро је 1853. године
и сахрањен је у Пироту, по тадашњем обичају, у седећем ставу и то у гробници иза
олтара цркве. Приликом археолошких радова у дворишту цркве 1990. године ова гробница је откопана, снимљена и конзервирана.
Иначе до Старе
цркве била је зграда Митрополије и о њој се за сада мало зна, осим да је изгорела
у пожару. Ова зграда је је од 1868. до 1869. године била средиште Српске школе,
која је успешно одолевала покушајима да се у Пироту заведе бугарски језик за време бугарске егзархије.
У дворишту
је звонара са три звона, реконструисана јуна 2000. године.
У току је
реновирање цркве, постављен је нови кров, урађена је фасада и очекује се наставак
рада на даљој рестаурацији.
Приликом
извођења ПТТ радова у улици иза цркве 2007. године, откопани су темељи
старе цркве. Раније
се веровало да је Храм Рождества Христовог био грађен на темељима старе
цркве, али
је овом приликом доказано да је старија црква била неколико метара
североисточно
од данашње црквене грађевине. С обзиром да је откопан само један сегмент
темеља и да истраживање нажалост није настављено, немогуће је дати више
података о тој грађевини али је засигурно рећи да је духовно благо
Пирота много веће него што се мислило.
Због својих,
пре свега, историјских и архитектонских вредности 1986. године проглашена је културним
добром.
Храм Рођење
Христово као славу слави Божић, 7. јануара (по новом календару).
+ + +
+ + +
Чудотворна
икона Пресвете Богородице “Достојно јест”
Пироћанци
су били веома познати по својим поклоничким путовањима у Свету Земљу, Хиландар
и друге манастире, попут Рилског манастира. Свети владика Николај
Велимировић је једном приликом Пирот назвао Малим Јерусалимом, управо због
великог броја хаџија.
Једна група
од 56 Пироћанаца је 1923. године стигла у Хиландар за које је том приликом
приређен свечани дочек. Пироћанци су манастир даривали пиротским ћилимом и
новцем, обишли и друге манастире Свете Горе Атонске, које су такође даривали
новцем и поклонима. Братство ћелије Св. Јована Златоустог је том приликом, као
уздарје, предало Пиротским чорбаџијама две изузетне и чудотворне иконе Пресвете
Богородице - Млекопитатељницу за цркву Успенија Пресвете Богородице у Тијабари,
где се она и данас налази, и Достојно Јест - за цркву Рождество Христово на
Пазару. Иконе су дочекане у Пирот са великим почастима. Чувају се као највеће
светиње у пиротским црквама а има и забележака да су људима доносиле чудесна
исцељења од многих болести.
Аксион
Естин - Достојно Јест је главна икона-заштитиница читаве светогорске заједнице.
Налази се у Кареји у мермерном иконостасу који потиче из 10. века. На њој је приказана
Пресвета Богородица која држи дете Христа, у стилу који се зове Елеуса, то јест
Милосрдна. Са овом иконом је повезано овакво предање. Једне суботе, неки монах
је кренуо из своје келије на бденије у Протату. Одлазећи, он је наложио свом
ученику да у келији одржи богосужење. Касније се пред младим учеником појавио
непознати монах и замолио за годтопримство. За време јутрења, посетилац је стао
пред икону Богородице, певајући химну, коју нико до тада није био чуо:
Достојно
јест
Јако во
истину
Блажити
Тја, Богородицу,
Присноблаженују
и Пренепорочнују,
И Матер
Бога нашего,
Честњејшују
херувим и славњејшују
Без
сравњенија серафим,
Безистљенија
Бога Слова рождшују,
Сушчују
Богородици,
Тја,
величајем!
На
завршетку је отпевао и добро познату химну Иже херувими. На молбу ученикову,
гост је речи Химне Достојно јест исписао прстом на каменој плочи, а затим је
ишчезао као анђео поручивши: Одсад тако за увек певајте и ви и сви православни
хришћани. Подвижник схвати да га је походио житељ неба - Архангел Гаврило.
Икона је
пребачена у Протатски храм, а камена плоча је даривана Константинопољском
патријарху као најчудесније знамење.
На икони
Достојно јест, дариваној Пироћанцима, стоји натпис: Сија Св. Икона написана и
освјашчена на Св. Атонскои Горе В. Руској обитељи Св. Јована Златоустаго при
настојатељи јеромонахом Кириле с братији 1914 год.
Икона
Пресвете Богородице је смештена са леве стране олтара на постаменту. Њена
чудотворна моћ показала се три године по доласку у Пазарску пиротску цркву. То
је догађај везан за велику поплаву 30. јуна 1926. године, када је црква
Рождества Христовог била испуњена водом до доњих прозора. Побожни Пироћанци су
повлачења воде управо до нивоа висине постамента на коме је била постављена
икона Достојно јест, приписивали самој икони Пресвете Богородице.
+ + +
Чудотворна икона Пресвете Богородице “Отрада и Утјешеније”
Утешитељка је стигла у наш храм на Благовести 1922. године као поклон пиротског обућара Сотира Љубеновића који је у Старој цркви био тутор, а вршио је и улогу појца. На маргинама богослужбених књига стоје бројни записи овог богољубивог занатлије који верно осликавају његову пламену душу и дубоку побожност, али и важне тадашње градске догађаје, као и његове личне и породичне радости и трагедије.
Пресвета Богородица је преко “Утешитељке” објавила своју милост ка Пироћанцима и пре даривања иконе храму. Она је пратила пиротске борце у чувеном окршају на Тумби 1913. године када је српска војска победила знатно бројније Бугаре. У борбама се нарочито истакао пиротски Трећи пешадијски пук, а честитке су стигле и од Степе Степановића, чувеног војводе који је, по једном сведочењу владике Василија Костића, говорио да су његови стари дошли из околине Пирота.... На полеђини иконе о овом славном боју стоји забележено: „За сво време ратовања носио је Сотир Љубеновић, обућар из Пирота, војник 3. позива. Мати Божија, благодаримо ти што си нас спасла. Не остави нас до конца живота нашега. Амин.“ и „били смо у 3. батаљон 1. чете, командир нам био Ставра Тошић”.
Пресвета Богородица “Утешитељка” је две године касније, у Првом светском рату, опет сачувала Пироћанце који су из борбе сви до једног изашли живи и неповређени. И о томе постоји запис богољубивог Сотира: „Ратовали смо са иконом и 1915. на Лесковац са Бугарима и пола изгину, а нас Пироћанци до једног сачува Мати Божја. Нека по нас наша деца памте и славе Матер Божју.“
Иако се “Утешитељка” прославља 3. фебруара, у Старој пиротској цркви је од самог почетка пракса да се пред њом сече колач на Ивањдан, 7. јула, у спомен славне победе на Тумби која се управо тог дана догодила милошћу Пресвете Богородице.
На икони “Утешитељки” лице Богомладенца је љутито, док израз Богородичиног лица одише благошћу и милостивошћу, њена рука као да помера синовљеву ручицу са својих усана. Ова необична представа је везана за чудо које се догодило на Светој Гори у Ватопеду 807. године, када су морски разбојници намеравали да посеку монахе и опљачкају манастирска блага. Тада је ватопедска икона оживела и Мајка Божја је са ње дојавила игуману о долазећој опасности, упркос покушају њеног Сина да је руком одврати од тога, рекавши да калуђери заслужују казну. Игуман је брзо дозвао братију и док им је говорио шта се збило, сви са удивљењем приметише да је положај Богородице и Христа на икони сасвим измењен. Монаси су се хитро успели на манастирске зидине и одбранили од непријатељског напада. Ова икона данас стоји у ватопедском параклису а њене копије се налазе широм православног света.
Молитва Пресветој Богородици Утешитељки
Целоме свету надање, Пречиста Дјево, Пресвета Богородице, утехо наша! Не одбаци нас грешне који се у милост Твоју уздамо: угаси пламен греховни и покајањем ороси усахла срца наша, очисти ум наш од помисли греховних, прими молбе што ти са уздахом из душе и срца приносимо. Буди заступница наша пред Сином Твојим и мајчинским молитвама умири праведни гнев Његов. Исцели душевне и телесне ране, Владичице, болести наше излечи, умири буру злих напада вражјих, уклони бреме грехова наших, не дај да сасвим пострадамо и утеши тугу скрушених срца наших, да те славимо до последњег уздаха нашег. Амин.
+ + +
Распоред богослужења у храму Рождества Христовог у Пироту:
Јутрење сваког дана (осим недеље) у 7:30 ч.
Вечерња служба, 16:00 ч.
Света Литургија недељом и празницима у 8:00 ч.
Свештенство:
јереј Миљан Панић (старешина храма), јереј Јован Глишовић, јереј Петар Крстић
Радници цркве:
Снежана Панчић
јереј Миљан Панић (старешина храма), јереј Јован Глишовић, јереј Петар Крстић
Радници цркве:
Снежана Панчић
Адреса:
Храм Рождества Христовог (Стара или Пазарска црква)
ул. Ћирила и Методија бр.1
18300 Пирот
Србија
тел. (010) 310-094
тел. (010) 310-094
Интернет адреса: http://staracrkvapirot.blogspot.com/
+ + +
Више фотографија на следећем линку:
ФОТО ГАЛЕРИЈА
+ + +
+ + +
Више фотографија на следећем линку:
ФОТО ГАЛЕРИЈА
+ + +
