У Недељу другу по Духовима, 14. јуна 2026. године, у Храму Рођења Христовог у Пироту део Хора Храма Светог Саве је одговарао на Светој литургији. Светом литургијом началствовао је протојереј Иван Штрбачки из Храма Светог Саве, уз саслужење јереја Миљана Панића и Петра Крстића, свештенства Храма Рођења Христовог.
Посебну радост овом литургијском сабрању дала је диригенткиња Хора Храма Светог Саве, Катарина Станковић, рођена Пироћанка, која је са нарочитом љубављу и надахнућем предводила певање у свом родном граду.
У другу недељу по Духовима, када Света Црква молитвено прославља празник Свих Светих који су у земљи Српској просијали, Светог Јустина мученика и Философа, као и преподобног оца нашег Јустина Ћелијског, у храму Рођења Христовог у Пироту Светом литургијом началствовао је Протојереј Иван Штрбачки из храма Светог Саве на Врачару уз саслужење јереја Миљана Панића и Петра Крстића и молитвено учешће бројног верног народа.
Посебну свечаност овом литургијском сабрању дало је појање дела Хора храма Светог Саве из Београда, предвођеног диригенткињом, Катарином Станковић, иначе родом из Пирота. Својим складним и надахнутим појањем чланови хора увеличали су празнично богослужење и допринели молитвеном расположењу сабраног народа.
Празник Свих Светих који су у земљи Српској просијали установљен је у другој недељи по Духовима као саборно прослављање свих светих из рода нашега који су својим животом, подвигом и верношћу Христу прославили Бога. Од Светог Саве, светородне лозе Немањића и српских архијереја, до мученика, исповедника, преподобних и праведника новијих времена, овај празник сведочи да је благодат Светога Духа, изливена на апостоле у дан Педесетнице, доносила плодове светости и у нашем народу кроз читаву његову историју.
Истога дана прославља се и Свети Јустин Ћелијски, један од највећих српских богослова, духовника и исповедника вере у двадесетом веку. Као професор богословије, писац бројних дела и дугогодишњи духовник манастира Ћелије код Ваљева, Свети отац Јустин је оставио неизбрисив траг у животу Српске Православне Цркве. Својим учењем непрестано је указивао да је Христос смисао људског живота и да је светост позив сваког човека, а не само изабраних појединаца.
Верни народ је молитвено учествовао у Светој литургији и заједнички прославио овај велики празник, узносећи молитве Господу, Светом Јустину Ћелијском и свим Светима који су у земљи Српској просијали, да нас укрепе у вери, љубави и истрајности на путу спасења.
Поводом обележавања 850 година од рођења првог архиепископа Српске православне цркве, у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду 14. маја 2026. године отворена је изложба „Свети Сава". Биће отворена од петка до 19. јула 2026. године.
Галерија се налази у Кнез Михајловој улици, бр. 35. Изложбени салон Галерије САНУ ради сваког дана (осим понедељком) од 10 сати до 21 сат, и четвртком од 10 до 16 сати. Улаз у Галерију је слободан.
На овој монументалној изложби изложени су неки од највреднијих предмета српске духовне и културне баштине. Експонати су прикупљени из ризница најзначајнијих манастира и институција, укључујући манастире Хиландар, Студеницу и Високе Дечане, као и фондове Народне библиотеке Србије, Музеја Српске православне цркве и Архива САНУ.
Поставка обухвата следеће експонате:
Светиње са Свете Горе и Хиландара: Посетиоци могу видети копију иконе Богородице Тројеручице, реплику игуманског штапа Светог Саве, као и препис Карејског типика из прве четвртине 13. века.
Оригинални документи и рукописи: Рукописне и штампане књиге, као и оригинална архивска грађа и историјски документи који датирају од 13. до 18. века.
Црквена уметност: Изложене су бројне иконе, фреске, графике и предмети црквено-уметничког веза.
Мултимедијални садржаји: Поред оригинала, поставка садржи и савремене дигиталне формате који прате живот и дело првог српског архиепископа.
Изложба је подељена на пет целина, од периода живота Светог Саве, преко османског доба, Велике сеобе Срба, до настанка модерне српске државе и данашњице.
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Изложена је најстарија икона из ризнице Хиландара, мозаична икона Богородице Одигитрије, пред којом се упокојио Стефан Немања, у монаштву прослављен као Свети Симеон Мироточиви. Рад је солунских мајстора с краја 12. века.
Изложена је и икона Богородице Млекопитатељнице (Галактотрофусе) – светиња Савине испоснице у Кареји, на Светој Гори.
Њу је по предању насликао Свети апостол и јеванђелист Лука, а Свети Сава ју је током свог путовања у Свету земљу добио у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму, заједно са патерицом (штапом) Светог Саве и иконом Богородице Тројеручице, према завештању оснивача Светог Саве Освећеног у VI веку.
На изложби је икона Христа Пантократора, ремек-дело византијског сликарства из 1260. године.
Ту је и икона Светог Саве и Светог Симеона из 15. века, као и реплика Хиландарског игуманског штапа, дар Алексија III Анђела, пореклом из Цариграда, из 1199. године, израђеног од абоноса, јасписа, сребра, позлата, драгог и полудрагог камења. Изложена је и реплика Патерице Светог Саве Освећеног коју је током свог првог поклоничког путовања у Свету земљу, 1229. године, Свети Сава добио у Великој лаври Светог Саве освећеног.
Карејски типик, препис из прве четвртине 13. века, оснивачки акт којим су прописана правила поста и богослужења за Испосницу Светог Саве Освећеног у Кареји, као и реплика Иконе Богородице Тројеручице, која је за ову прилику донешена из храма Светог Саве на Врачару, где иначе стоји.
Уз предмете из манастира Хиландар, међу вредне експонате спада и рукописно наслеђе од 13. до 18. века.
+++++++++++++++++++++++++++++++
Реплика фреске „Богородица Студеничка” представља врхунац византијске уметничке ренесансе с почетка 13. века. Осликана је око 1208–1209. године у Богородичиној цркви у Студеници, након повратка Светог Саве у Србију.
+++++++++++++++++++++++++++++++
фото: instagram - Републички завод за заштиту споменика
Оригинални фрагменти средњовековних живописа принчева Вукана и Стефана Немањића, који датирају са самог почетка 13. века (око 1210. године).
+++++++++++++++++++++++++++++++
икона Деизис са Св. Савом и Св. Симеоном Немањом и српским светитељима, Зограф Радул, 1676. година
Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви, икона из 17. века, из ризнице манастира Хиландара
+++++++++++++++++++++++++++++++
Крст Светог Саве из прве половине 17. века, из ризнице манастира Студеница.
Епитрахиљ из манастира Крке, XVI век
foto: instagram - Милан Стојановић
Реплика ручног крста Светог Саве, за чување делића Часног Крста.
На дну крста искуцан је текст који гласи:
"Сава први Архиепископ и Патријарх српски".
Оригинални ручни крст - ставротека Св. Саве чува се у Palazzo Borgia - Museo Diocesano & Ufficio Turistico y Пијенци. Крст је из манастира Жиче пред најездом Кумана склонила удовица деспота Лазара Бранковића Јелена, прво у Пећку Патријаршију а затим од Османлија на двор свога оца Томе Палеолога, деспота Мореје на Пелопонезу. Због угрожености од Турака, деспот Тома бежи у Италију и крст и друге реликвије укључујући и десницу Св. Јована Претече уступа папи Пију II за новчану накнаду.