Након свете службе, окупљеном верном народу обратио се старешина храма, отац Миљан Панић, објаснивши да постоје три врсте страдања: страдање праведника, покајаног грешника и непокајаног грешника:
„Непокајани грешник за своје страдање криви неког другог, чак и самог Бога. Не будимо такви, јер ако будемо тражили кривицу у другоме или у Богу, онда ћемо се одрећи и свога Крста. Нека нам Крст да снаге и воље да се утешимо и оснажимо, како бисмо попут Светог апостола Павла заиста могли да кажемо: Не живим више ја, него живи у мени Христoс.“
У Крстопоклону недељу, Часни Крст се износи на средину цркве како би верници црпили снагу и укрепљење за предстојеће дане Великог поста, сећајући се овог позива на истинско живљење у Христу - пута смирења и унутрашњег преображаја. Узимамо свој крст са Христом да бисмо са Њим и васкрснули. „Узети свој крст“ значи одговорно прихватити сопствене животне околности, тешкоће и обавезе без роптања. Јеванђеље о ношењу свог крста нас подсећа да ко грчевито покушава да сачува себе у овом свету, изгубиће се, а ко се жртвује ради Христа и ближњих, пронаћи ће вечни живот.
