20.1.2026.
Данас Света Црква прославља великог угодника Божјег,
Светог Јована Крститеља, Претечу и Крститеља Господњег, највећег међу рођенима
од жена. Онога кога је Сам Господ посведочио као пророка, и више од пророка.
Данас прослављамо човека који је цео свој живот претворио у сведочанство
истине, покајања и смирења.Свети Јован није дошао да угоди свету, него да
припреми пут Господу. Његов живот у пустињи, његова сиромашна одећа и проста
храна нису били бекство од људи, него очишћење срца да би могао да чује и пренесе
реч Божју. Он је знао да се Бог не открива у буци и раскоши, него у тишини
смиреног срца.Његова проповед била је једноставна и снажна: „Покајте се“. Није
тражио од људи оно што сам није живео. Није говорио о Богу из књига, него из
сопственог искуства. Зато су његове речи погађале срце, а не само слух. Он није
осуђивао човека, али није оправдавао грех. Истину је говорио јасно, без страха
од власти, од мача и од смрти.Величина Светог Јована није у чудима, него у
смирењу. Када је Христос дошао, он није покушао да задржи ученике, нити да
сачува славу. Напротив, изговорио је речи које треба да буду правило сваког
хришћанског живота: „Он треба да расте, а ја да се умањујем.“ У тим речима
сабрана је сва тајна духовног живота – да се човек повлачи да би се Христос
јавио. Данас, браћо и сестре,
многи од вас славе крсну славу, тај свети и благословени обичај нашег народа, у
којем се спаја вера, породица и благодарност Богу. Али крсна слава није само
свечана трпеза,већ
свећа,колач,жито
и вино.
Она је пре свега исповедање вере и завет да ћемо живети по Јеванђељу светитеља
кога славимо. Слава није дан да се покаже изобиље, него да се пројави љубав;
није прилика за сујету, него за благодарност и смирење.Свети Јован Крститељ,
као крсни заштитник многих домова, учи нас да најпре очистимо срце, па тек онда
дом. Да најпре исправимо живот, па тек онда припремимо трпезу. Ако у кући има
молитве, праштања и мира, онда је и трпеза благословена. Ако тога нема, онда ни
најлепша слава не испуњава своју сврху.Ко слави Светог Јована, позван је да у
свом дому буде глас истине, али и пример смирења. Да не суди другима, али да не
пристаје на грех. Да у његовом дому има места за сиромаха, за тужнога, за онога
који је сам. Јер управо тако се крсна слава претвара у малу кућну литургију, у
наставак ове свете Евхаристије коју данас служимо.Свети Јован стоји на граници
два завета. Он је последњи пророк Старога и први сведок Новога. Руком је крстио
Онога кога је цео свет чекао, и гласом је показао на Јагње Божје које узима
грехе света. Он није био светлост, али је сведочио за Светлост, и зато је
постао светилник који и данас осветљава пут Цркве.Његов живот нас учи да вера
није удобност, него подвиг. Да следовање Христу значи крст, али и радост која
из крста ниче. Свети Јован је изгубио главу, али је задобио венац вечне славе.
Његова смрт није пораз, него победа истине над лажју и верности над
страхом.Данас, када живимо у времену у којем се истина често прећуткује, а грех
оправдава, Свети Јован нас позива да не пристајемо на компромис са злом. Да
будемо хришћани не само по имену, него по животу.
