Прва недеља Божићног поста. У 26. недељу по Духовима на Светој Литургији слушамо Јеванђелску причу о безумном богаташу. Овај Јеванђелско зачало се налази у Јеванђељу по Луки у 12. глави од 16. до 21. стиха.Рече Господ причу ову: „У једнога богатог човека роди њива. И размишљаше у себи говорећи: ‘Шта да чиним, јер немам у шта сабрати љетину своју? И рече: ‘Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и онде ћу сабрати сва жита моја и добра моја; и казаћу души својој: ‘Душо, имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се.’ А Бог му рече: „Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?” Тако бива ономе који себи стиче благо, а не богати се Богом.
Подсетимо се на временост овог живота и на живот вечни, као и то, да треба скупљати врлине као свадбено рухо кад се иде код небеског Цара, помагати и бринути о сиротињи. То није прича о богатом човеку, већ о безумном богаташу који своју имовину умножава само за себе и сопствене потребе, губећи из вида пролазност овоземаљског живота.
"У име Оца и Сина и Светога Духа!
Црква Божија јесте место љубави, место где се рађа и васкрсава Христос и даје нам се кроз литургијску заједницу као храна за вечни живот. Највећа љубав је мноштво сабраног народа, уз ову материјалну лепоту којом храм данас сија и који тек треба да засија. Храм Божији јесте место Светога Духа, душа је једнога места.Ако нема храма народ нема сведочанство истине коју Црква Божја проповеда. Јеванђелски одељак, који смо данас чули је кратак, али веома садржајан и тиче се суштине људског постојања. Он говори о томе какав циљ нашег живота треба да буде и за шта би требало да се определимо. Прецизније речено, за које Царство ми треба са се одлучимо. Потребно је да сагледамо где смо као људи и као хришћани и шта је наш приоритет у овом животу. Овог богаташа Господ је назвао безумним, јер је сву своју срећу видео у задовољствима овог света и мимо тога ништа друго није сматрао битним. Ово прича даје дијагнозу потрошачког друштва и менталитета човековог и његових последица. Сматрао је овај богаташ да је богатство најбитније, јер је корен тога што је Бога заменио богатством. Учење Цркве јесте да све вредности данашњице не значе ништа без Бога. Сутра све можемо изгубити,али ако Бога изгубимо губитници смо макар имали све богатсво овог света. Дакле,без Бога је све безумно.Ако сведемо себе на све земаљско шта ће нам онда остати духовно.Тада се изгуби осећај коме припадамо и мислимо да припадамо богатству. Ми смо људи, имамо и душу и тело. И једном и другом треба да дамо шта му треба.Како се тело храни храном, душа се храни Богом, вером, хришћанским врлинама и Светима Тајнама, а не богатством.Ако би постали господари свих богатства, без Бога смо опет ништа. Ко Богом живи и има Бога,тај не може бити губитник.Због тога, не смемо изгубити Бога и веру.Јер ако нама је Бог на првом месту онда је све на месту.Сво богатство је од Бога.Уколико га стекнеш, посвети га Богу и проистећи ће свето богатство. Све вишкове дели са онима који имају потребу. Тако ћеш вратити Богу оно што ти је дао. Ко даје Цркви, Богу даје. Онај ко тако троши богатство, истински се богати. Богатећи се добрим делима,он се богати ради Бога, са намером да му угоди,он се богати Богом. Кроз то Јеванђеље, кроз ту кратку поуку, Господ је рекао свима људима шта је смисао нашега човека, шта је циљ нашега живота. Смисао је богатити се Богом, уселити Бога у себе светим животом, вршећи заповести Божје, живети по вољи Божјој,а смисао и циљ таквога живота јесте живот вечни, јер зато је Господ и дошао на овај свет да људима друје живот вечни. Често пута у црквеним песмама се помиње и завршава да спасе душе наше и дарује нам живот вечни. То је смисао, то је циљ нашега живота овде на земљи, а све остало треба да нам помогне само да достигнемо тај циљ. И богатство кад нам њива роди може да нам помогне да постигнемо тај узвишени циљ нашега живота, да не схватимо то богатство које нам Бог даје да је то само за наше уживање, него за потребе свима онима који су оскудни, који немају, који траже од нас помоћ и очекују помоћ. Милостиња, молитва, љубав према ближњему, то су те врлине које дају прави смисао човековога живота и које нам осигуравају живот вечни.
Подсетимо се на временост овог живота и на живот вечни, као и то, да треба скупљати врлине као свадбено рухо кад се иде код небеског Цара, помагати и бринути о сиротињи. То није прича о богатом човеку, већ о безумном богаташу који своју имовину умножава само за себе и сопствене потребе, губећи из вида пролазност овоземаљског живота.
"У име Оца и Сина и Светога Духа!
Црква Божија јесте место љубави, место где се рађа и васкрсава Христос и даје нам се кроз литургијску заједницу као храна за вечни живот. Највећа љубав је мноштво сабраног народа, уз ову материјалну лепоту којом храм данас сија и који тек треба да засија. Храм Божији јесте место Светога Духа, душа је једнога места.Ако нема храма народ нема сведочанство истине коју Црква Божја проповеда. Јеванђелски одељак, који смо данас чули је кратак, али веома садржајан и тиче се суштине људског постојања. Он говори о томе какав циљ нашег живота треба да буде и за шта би требало да се определимо. Прецизније речено, за које Царство ми треба са се одлучимо. Потребно је да сагледамо где смо као људи и као хришћани и шта је наш приоритет у овом животу. Овог богаташа Господ је назвао безумним, јер је сву своју срећу видео у задовољствима овог света и мимо тога ништа друго није сматрао битним. Ово прича даје дијагнозу потрошачког друштва и менталитета човековог и његових последица. Сматрао је овај богаташ да је богатство најбитније, јер је корен тога што је Бога заменио богатством. Учење Цркве јесте да све вредности данашњице не значе ништа без Бога. Сутра све можемо изгубити,али ако Бога изгубимо губитници смо макар имали све богатсво овог света. Дакле,без Бога је све безумно.Ако сведемо себе на све земаљско шта ће нам онда остати духовно.Тада се изгуби осећај коме припадамо и мислимо да припадамо богатству. Ми смо људи, имамо и душу и тело. И једном и другом треба да дамо шта му треба.Како се тело храни храном, душа се храни Богом, вером, хришћанским врлинама и Светима Тајнама, а не богатством.Ако би постали господари свих богатства, без Бога смо опет ништа. Ко Богом живи и има Бога,тај не може бити губитник.Због тога, не смемо изгубити Бога и веру.Јер ако нама је Бог на првом месту онда је све на месту.Сво богатство је од Бога.Уколико га стекнеш, посвети га Богу и проистећи ће свето богатство. Све вишкове дели са онима који имају потребу. Тако ћеш вратити Богу оно што ти је дао. Ко даје Цркви, Богу даје. Онај ко тако троши богатство, истински се богати. Богатећи се добрим делима,он се богати ради Бога, са намером да му угоди,он се богати Богом. Кроз то Јеванђеље, кроз ту кратку поуку, Господ је рекао свима људима шта је смисао нашега човека, шта је циљ нашега живота. Смисао је богатити се Богом, уселити Бога у себе светим животом, вршећи заповести Божје, живети по вољи Божјој,а смисао и циљ таквога живота јесте живот вечни, јер зато је Господ и дошао на овај свет да људима друје живот вечни. Често пута у црквеним песмама се помиње и завршава да спасе душе наше и дарује нам живот вечни. То је смисао, то је циљ нашега живота овде на земљи, а све остало треба да нам помогне само да достигнемо тај циљ. И богатство кад нам њива роди може да нам помогне да постигнемо тај узвишени циљ нашега живота, да не схватимо то богатство које нам Бог даје да је то само за наше уживање, него за потребе свима онима који су оскудни, који немају, који траже од нас помоћ и очекују помоћ. Милостиња, молитва, љубав према ближњему, то су те врлине које дају прави смисао човековога живота и које нам осигуравају живот вечни.
Почео је Божићни пост. Ако се осврнемо на изворе, видећемо да је још у старозаветно време пост чинио један од основних елемената аскетског живота. Постили су људи у знак покајања, постили су пророци и учитељи израиљеви пред излазак на проповед и служење. Постили су и цареви и обични људи због тога да би се помирили са Богом, принели покајање и кроз уздржање јавили Богу своју љубав. Намера освећује дело. Каква је корист од промене трпезе од месне на посну, или од других ствари, ако није Христос у центру намера. Храна нас не приближава Богу и не удаљава нас од Њега, али нас намера приближава,и спољашње дело добија унутрашњу снагу од тога Коме је дело посвећено. Дакле, намеравајући да постимо, посветимо колико можемо, уздржање Ономе Ко је рођен од Дјеве у пећини недалеко од Витлејема. Бог не тражи од нас неке телесне подвиге,него само трпљење са смирењем и благодарење, а молитва је једна од најважнијиха и најмоћнијих снага јер онај који се моли срцем а не само речима бива се препорођен телесно и духовно, а пост нам служи да обновимо своју душу пре свега праштањем да нас удаљи од сваког греха, мржње зависти, оговарања, неумесних шала и празнословља. Да нам се пост не своди да само размењујемо рецепете посних јела,него да се у наше срце усели Господ пре свега кроз молитву, пост, исповест и Причешће.
Нека би Господ и нама даровао разума и мудрости да не будемо као овај богаташ који се у Јеванђељу помиње него да знамо смисао нашега живота и циљ нашега живота овде на земљи, да се трудимо у томе и да Господа Христа учинимо нашим јединим богатством, јер само тада ми ћемо од Њега и добити све оне небеске дарове које је Он са Собом донео на земљу и даровао Цркви својој то јест Свето Причешће за спасење душа наших." (беседа оца Немање Шева на данашњој Литургији, 3.12.2023.)
Нека би Господ и нама даровао разума и мудрости да не будемо као овај богаташ који се у Јеванђељу помиње него да знамо смисао нашега живота и циљ нашега живота овде на земљи, да се трудимо у томе и да Господа Христа учинимо нашим јединим богатством, јер само тада ми ћемо од Њега и добити све оне небеске дарове које је Он са Собом донео на земљу и даровао Цркви својој то јест Свето Причешће за спасење душа наших." (беседа оца Немање Шева на данашњој Литургији, 3.12.2023.)
