Успеније у храму Рођења Христовог у Пироту



Празник Успења Пресвете Богомајке данас је свечано и молитвено литургијски прослављен у Старој пиротској цркви Рођења Христовог. Сабраном народу у пуном храму, након прочитаног Светог јеванђеља, беседом се обратио отац Немања Шево, говорећи о Пресветој Богородици: „Са Њеним одласком из овог света завршава се једно време, време непосредног телесног присуства Мајке Божије међу људима. Али Њено присуство се није укинуло — само се преобразило. Она више није телесно ту, али је духовно присутна у читавој Цркви. Присутна је у нашим храмовима, у нашим домовима, у нашим срцима. Тамо где се Њено име спомиње с љубављу и вером, тамо је и Њена благодатна помоћ.“ 

Пресвета Богородица је образ смирења: „Она, која је носила Бога у утроби, која је држала Христа у наручју, није се гордила. И управо зато - Њу славе и анђели и људи. Она нам показује куда иде човек који се смири, који се моли, који служи Богу без роптања и без гордости. Њен живот је био један велики „да“ Богу.“ 

Стога је Богородица не само Мајка Христова, већ и Мајка Цркве, Мајка свих хришћана јер се непрестано моли за нас: „Није без разлога православни народ кроз векове у најтежим тренуцима говорио: „Пресвета Богородице, спаси нас!“ Она непрестано дејствује, заступа, покрива, лечи, укрепљује.“



Светом причешћу приступио је велики број верника а након службе освећени су славски дарови.

+++

Уочи празника, постављањем крста означен је гроб митроплита Нишавског Нектарија, сахрањеног иза Старе пиротске цркве. „Деда Нектарије“, како су га од милоште звали Пироћанци, био је Грк са острва Митилене и столовао је од 1837. до 1853. године у време турске власти. Овај "мирни и кротки човек" (како га описује Милош Обреновић), остао је у добром сећању. Даривао је цркву, отворио је и прву школу у Пироту у згради митрополије и дозвољавао је да се упоредо са грчким служба врши и на старо-словенском језику. Сахрањен је иза олтара цркве у седећем положају.

Такође у сусрет празнику, реконтруисана је улазна капија храма и постављене су нове ограде са улазне стране.


Преображење у Старој пиротској цркви



Господњи празник Преображења прослављен је литургијским сабрањем у Старој пиротској цркви Христовог Рођења у Пироту. У празничној беседи, отац Петар Крстић је бројном верном народу говорио о Преображењу Христовом, када је Господ открио своју Божанску природу пред апостолима на гори Тавор: „Свети апостоли од тада нису имали само веру већ и знање да је Исус Христос Бог. Они преносе то знање и нама, да би се и ми духовно попели на гору Тавор, срели истинског Спаситеља и да би и у нама оживео преображени човек.“
Након заамвоне молитве освећено је грожђе а након службе и славски дарови данашњих свечара.
+++
Постављен је доњи део обновљеног иконостаса из средине 19. века, од стране рестауратора Народног музеја из Београда. Процес рестаурације само овог дела је трајао 2 године и урађено је 7 великих икона као и сви орнаменти несвакидашњег и комплексног дубореза, за који стручњаци сматрају да је од непроцењиве вредности. Скинут је и последњи северни део са Богородичином иконом и очекује се да ће посао рестаурације бити завршен до Божића.

Илиндан у Старој цркви у Пироту

 

На празник Светог пророка Илије Свету Литургију у Старој пиротској цркви Христовог рођења, служио је отац Немања Шево уз одговарање певнице и у молитвеном присуству бројних верника и свечара. Након прочитаног Јеванђеља, отац Немања је у својој беседи говорио о животу Светог пророка Илије и његовој непоколебљивој вери да следи једино Господа: „Ово није питање само древног Израиља, ово је питање савременог човека: Коме служиш? Чему се клањаш? Ко ти је Бог? Данас Ваал више није идол од камена, већ идоли нашег времена су много подмуклији: новцем, славом, телом, забавом, технологијом — све оно што одвраћа срце човека од Бога. А Илија се није  плашио ни гнева цара, нити моћне царице. Он је живео у истини и говорио истину, иако је то значило прогонство, глад и усамљеност..“ Свети Илија нас учи да снага није у броју, него у истини, у постојаном поверњу у Бога: „Зато, молимо Светог пророка Илију да и нас укрепи да останемо верни Христу, да имамо снаге да се боримо за истину, али увек са љубављу и смирењем. Нека његове огњене кочије буду знак да Бог увек узима к себи оне који Му верују, служе и не боје се да сведоче истину.“