У трећу недељу пред Божић су Детињци. Смисао овог празника је хришћанско васпитање деце: она се уче давању, а сам чин даривања у раном детињству учи дете да буде и само великодушно. Јер децу учимо да се радују не само кад добијају поклоне већ и када она дарују своје ближње.
Празник нема строгу форму али ево како може бити обележен. Рано ујутру на Детињце родитељи, или баба и деда, вежу своју децу односно унуке, док су још у кревету. За везивање се обично користе неки канап, каиш, конац, ластиш, шал… Обично се завежу ноге или руке а онај ко је везан мора прво да дарује особу која га је везала, да би био ослобођен.
Приликом даривања је важно је показати пажњу, то не мора бити скуп поклон, нити новац. Деца треба да се сете уочи празника да је време за даривање и да припреме нешто што су сама нацртала, направила или научила, неку честитку или рецитацију, на пример. Ако могу да уштеде током године за тај дан могу и да купе неки поклон. Ако немају чиме да се “откупе”, онда свечано обећају да ће бити добри наредне наредне године.
Чин везивања симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Затим, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно шта је у свом животу човек добро учинио.
Такође је важно да ови празници уче децу милосрђу. Треба се сетити деце без родитеља, и свима којима родитељи не могу пружити ни делић онога што ми можемо нашој деци. А тек колико деце чекају новац за своје лечење и оздрављење! Веома је важно да се деца од малих ногу науче да је чин даривања и помагања другоме најлепши поклон који можемо да дамо у свакој прилици и без икаквог повода.
Овај празник прате Материце и Оци, па се наредне недеље везују мајке, а недељу пред Божић и очеви, а сви обичаји који се поштују током ових празника подразумевају заједништво и окупљање породице.
