На Бадње вече уочи празника Рођења Христовог и храмовне славе, бдење је служио отац Немања Шево уз одговарање братства храма за певницом и уз молитвено учеће верног народа. Након опхода око храма, и паљења Бадњака, старешина храма отац Миљан Панић поручио је да на Бадње вече а уочи Христовог рођења треба да опростимо једни другима, да се загрлимо и поздравимо са „Мир Божији, Христос се роди!“
Као и сваке године, послужени су топли напици и ломљена је чесница а новчић је добио четворогодишњи дечак Лука из Берлина, који је дошао за Празник код баке и деке.
На дан Божића, Свету литургију служило је свештенство храма у препуном храму. По читању Светог Јеванђеља, прочитана је овогодишња Божићна посланица Српске Православне Цркве. Велики број причасника сјединио се са Господом а након службе испред храма традиционално је послужен гулаш уз топле напитке.
На други дан Божића - Сабор Пресвете Богородице, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки Г. Г. Арсеније служиће Свету Архијерејску Литургију у нашем храму са почетком у 8:30.
Уочи Божићних празника, са рестаурације су се вратиле Царске двери нашег храма. Овај сложени процес трајао је годину ипо дана јер је дуборез самоковске школе, по речима стручњака Народног музеја, изузетно уметничко дело са три плана преплета, које чине сложени геометријски орнаменти, вегетација, животиње, старозаветни симболи, иконе и сцена Благовести. По речима Ненада Никитовића, конзерватора – рестауратора Народног Музеја у Београду, код иконостаса у пиротској цркви додатну потешкоћу ствара чињеница да нема шаблона и понављања и да је сваки елемент другачији. Рестаурацији једног таквог непоновљивог уметничког дела треба приступити са изузетном пажњом.
Да подсетимо да је храм Рођења Христовог изграђен и освећен 1834. године на развалинама неког старијег храма чије тачно време изградње није познато, а његов иконостас је рађен од 1843. до 1848. године. Дуборез и конструкцију иконостаса радио је мајстор Стојчо Стефанов Финдаков који потиче из познате самоковске породице дуборезаца. Самоково је у то време било под Пећком патријаршијом, град познат по дуборезачким и иконописачким радионицама. Касније су у Пироту монаси из Хиландара направили метох и у оквиру њега је направљена иконописачко-дуборезачка школа која је самоковски стил још више разрадила.
Рестаурација иконостаса улази у пету годину, и потребно је завршити још доњи део са највећим иконама.
