Браћо и сестре,
У ове свете дане Часног поста Црква нас доводи до четврте недеље поста, у којој се
сећамо великог подвижника и учитеља духовног живота, Светог Јована Лествичника.
Његов живот и његово дело je Лествица, која нас
учи
да духовни живот није један корак, него успињање – степеник по степеник – ка
Богу.
Као што човек не може одмах да се попне на врх
високе планине, тако ни душа не може одмах достићи врлину. Потребни су труд,
молитва, покајање и стрпљење. Зато је Свети Јован описао духовни живот као
лествицу са много степеника: од одрицања од греха, преко смирења и молитве, па
све до љубави која је врхунац свих врлина.
Пост који постимо није само уздржање од хране. Пост
је борба против наших страсти. Пост је време када човек треба да се загледа у
своју душу и да види где се налази на тој духовној лествици. Да ли смо на првом
степену – борбе са гневом, осуђивањем и гордошћу? Или смо бар мало напредовали
ка милосрђу, смирењу и љубави? Свети оци кажу: „Није страшно ако човек падне, страшно је ако не
жели да устане.“ Пост нам је дат управо зато да устанемо, да се вратимо Богу и
да очистимо своје срце.
А
данас, браћо и сестре, у нашем народу се прославља и празник Младенци који је посвећен успомени на
свете 40 мученика Севастијиских. Они су били војници
који нису хтели да се одрекну Христа. Због тога су били мучени и остављени у
леденој води, али су остали верни Богу до краја. Пред
њима је било топло купатило – само једна реч да се одрекну Христа и спасли би
се. Један од њих није издржао
и изашао је из воде. Али у том тренутку један стражар,
видевши њихову веру, скинуо је своју одећу и стао на његово место међу
мученике. Тако их је
поново било четрдесет. То је сила вере – када човек види истинску веру, она дотакне и
најтврђе срце. Зато овај празник у нашем народу има
посебно значење. Њега посебно прослављају млади супружници, који су се венчали
у протеклој години. То није случајно. Црква тиме подсећа да је и брак један подвиг, једна духовна
лествица на коју се двоје људи заједно пењу.
Брак није само заједнички живот, нити само радост и
весеље. Брак је школа љубави, жртве и стрпљења. Као што су се свети мученици
држали Христа у страдању, тако и муж и жена треба да се држе једно другог и
Бога у свим искушењима живота.
Данас
се брак често схвата површно, као нешто што постоји само док је лако и док је
пријатно. Али хришћански брак је много више од тога. Он је заједнички пут
спасења. Муж и жена су позвани да носе једно друго, да праштају једно другом,
да се жртвују једно за друго.
Када у кући има молитве, праштања и љубави – та кућа
постаје мала црква. Али када у кући има гордости, свађе и себичности – онда се
губи мир и благослов.
Зато празник Младенци није само обичај са колачима и
гостима. То је подсећање да брак треба да буде благословен Христом, утемељен на
вери и испуњен љубављу.
Четврта недеља поста нас позива да се попнемо на још један степеник
духовне лествице. Празник Младенци нас подсећа да се и у браку на ту лествицу заједно пење. И као што су свети
мученици остали верни Христу у страдању, тако и хришћани треба да остану верни
Богу у свим искушењима живота.
Браћо и сестре, пост је већ на половини. Време брзо
пролази. Али Бог нам и даље даје прилику да се поправимо. Ако смо до сада били
немарни, још увек није касно. Ако смо падали, можемо поново устати.
Јер Бог не тражи од нас савршенство, него искрено
срце и покајање.
Нека би нам молитве Светог Јована и мученика Севастијских помогле
да истрајемо у посту, у вери и у љубави, да очистимо своје срце и да се
удостојимо радости Васкрсења.
јереј Немања Шево

























