Свету Литургију на Лазареву суботу, 27. априла 2024. године, у храму Рождества Христовог у Пироту, служио је отац Миљан Панић у молитвеном присуству бројног народа и дечијег хора са својим вероучитељима, која су са усрђем учествовала у богослужењу и причестила се светим Христовим тајнама. Након службе је одржана и традиционална дечија ликовна колонија у црквеном дворишту, захваљујући труду катихета основних школа. Нарочито је било пуно деце и на вечерњој служби, када се обавља и литијски опход око храма као и освећење врбових гранчица, које су свештенослужитељи уз миросање поделили верном народу након службе.
"У име Оца и Сина и Светога Духа.
Браћо и сестре, велики празник Господњи, празник Цвети. Празник, који је спојен са јучерашњим догађајем, са васкрсењем праведнога Лазара.
Чули смо јуче пише у Светом Писму, како је народ био запрепашћен видевши чудо како је Господ васкрсао мртваца после четири дана лежања у гробу. Народ је био одушевљен тиме, и чувши да Господ из Витаније иде у Јерусалим, они су му припремили величанствени дочек. Јерусалим је био пун народа, јер су многи чули да је Христос васкрсао Лазара и дошли да виде Христа али, пре свега, Лазара. Када је он васкрсао из мртвих, то је било највеће чудо и највећи пораз за непријатеље Христове, јер је васкрсење Лазарево било сведочанство да је Исус Христос Господ Бог наш. Само Бог може да васкрсава и нико више. На данашњи празник, Господ смирено и кротко, на магарету улази у Јерусалим, а не као какав цар земаљски. Без обзира на све то, народ је у њему препознао великога учитеља, чудотворца, схватили су да то уствари није обичан човек, већ оваплоћени Бог, Син Божији. Зато му је изашао у сусрет, са клицањем, са гранчицама са цвећем, простирали су хаљине своје, одело своје испред њега где је он требао да прође и сви су му клицали: „Осана, благословен који иде у име Господње, цар Израиљев“. Али догађаји се убрзавају, и ми идемо страдањима Господњим, и после тога - Његовом славном Васкрсењу. А народ је превртљива маса, народ није стабилан. Данас му је клицао: „Осана“, а за четири дана они вичу Пилату: „Распни га, распни га“! Исти народ, каква се то промена десила у њима? Шта се то збило? Подлегли су манипулацијама јеврејских старешина, првосвештеника, књижевника, фарисеја који су наговорили народ да тражи од Пилата да Христа разапне, а да им пусти једнога разбојника - Вараву. Верујмо у Господа данас и сутра исто! Не дао Бог никада да посумњамо! Зашто непријатељи Христови нису поверовали у Њега ни пре а и данас? Због гордости мржње слепила овоземаљског. Али без обзира на све то, данашњи свети празник показује, да и ми треба да дозволимо улазак Господа Христа у наше душе, у наше срце, у наше домове као што је тада улазио у Јерусалим. Да га дочекамо са радошћу, са љубављу, са надом и вером. У Цркви, драга браћо и сестре, доживљавамо и осећамо, благодаћу Духа Светога, да је Христос међу нама и да Га ми дочекујемо данас као народ Христовог доба у Јерусалиму, дочекујемо свечано отворених срца и са радошћу у Светој Литургији није само оно што се одвија у храму, већ да је то начин живота, молитва благодарење Богу и служење ближњем, брату и сестри, свакоме човеку, јер је сваког човека Бог створио и подарио му живот. То је пост, пост духовни и спасоносни. Да би била спасоносна, Литургија се мора прелити и у наш живот и онда када изађемо из порте храма. Уђимо, дакле, заједно са Христом, у Јерусалим, молимо се, заједно са Христом, да издржимо страдање јер данас бити хришћанин значи бити смирен, бити скрушеног срца и сву своју наду положити у Господа!
Нека би Господ дао да данашњи празник прославимо у миру и љубави, у међусобном праштању како бисмо са благословом Божијим ушли у Свету, Страдалну седмицу и прославили и саучествовали, колико је то нама могуће благодаћу Божијом и дочекали празник над празницима Васкрс."
беседа на Цвети, отац Немања Шево
