Од овог Васкрса, у нашем храму је изложена чудотворна икона Пресвете Богородице “Отрада и Утјешеније”.
Утешитељка
је стигла у наш храм на Благовести 1922. године као поклон пиротског обућара
Сотира Љубеновића који је у Старој цркви био тутор, а вршио је и улогу појца.
На маргинама богослужбених књига стоје бројни записи овог богољубивог занатлије
који верно осликавају његову пламену душу и дубоку побожност, али и важне
тадашње градске догађаје, као и његове личне и породичне радости и трагедије.
Пресвета Богородица је преко “Утешитељке” објавила своју милост ка Пироћанцима и пре даривања иконе храму. Она је пратила пиротске борце у чувеном окршају на Тумби 1913. године када је српска војска победила знатно бројније Бугаре. У борбама се нарочито истакао пиротски Трећи пешадијски пук, а честитке су стигле и од Степе Степановића, чувеног војводе који је, по једном сведочењу владике Василија Костића, говорио да су његови стари дошли из околине Пирота.... На полеђини иконе о овом славном боју стоји забележено: „За сво време ратовања носио је Сотир Љубеновић, обућар из Пирота, војник 3. позива. Мати Божија, благодаримо ти што си нас спасла. Не остави нас до конца живота нашега. Амин.“ и „били смо у 3. батаљон 1. чете, командир нам био Ставра Тошић”.
Пресвета Богородица “Утешитељка” је две године касније, у Првом светском рату, опет сачувала Пироћанце који су из борбе сви до једног изашли живи и неповређени. И о томе постоји запис богољубивог Сотира: „Ратовали смо са иконом и 1915. на Лесковац са Бугарима и пола изгину, а нас Пироћанци до једног сачува Мати Божја. Нека по нас наша деца памте и славе Матер Божју.“
Иако се
“Утешитељка” прославља 3. фебруара, у
Старој пиротској цркви је од самог почетка пракса да се пред њом сече колач на
Ивањдан, 7. јула, у спомен славне победе на Тумби која се управо тог дана
догодила милошћу Пресвете Богородице.
На икони “Утешитељки” лице Богомладенца је љутито, док израз Богородичиног лица одише благошћу и милостивошћу, њена рука као да помера синовљеву ручицу са својих усана. Ова необична представа је везана за чудо које се догодило на Светој Гори у Ватопеду 807. године, када су морски разбојници намеравали да посеку монахе и опљачкају манастирска блага. Тада је ватопедска икона оживела и Мајка Божја је са ње дојавила игуману о долазећој опасности, упркос покушају њеног Сина да је руком одврати од тога, рекавши да калуђери заслужују казну. Игуман је брзо дозвао братију и док им је говорио шта се збило, сви са удивљењем приметише да је положај Богородице и Христа на икони сасвим измењен. Монаси су се хитро успели на манастирске зидине и одбранили од непријатељског напада. Ова икона данас стоји у ватопедском параклису а њене копије се налазе широм православног света.
