Након ослобођења од Турака у Старој цркви је затечена „лепо уређена књижница у којој су све књиге нумерисане и у орман смештене“ Било је ту свега 87 већином богослужбених књига. Наш врсни историчар др Илија Николић је имао прилике да 1960. године у библиотеци Старе цркве прелиста Полуустав из 1691. века, руски Триод из 1725. године и мноштво старих богослужбених и поучних књига.
Данас Стара црква поседује десетак наслова из 18. века, од којих је најстарији руски илустровани Пролог за март и април из 1750. године, објављен у Кијево-печерској лаври. Међу њима су и две руске књиге из 1760. године: Велики Псалтир са упоредним тумачењем Светих Отаца, као и поуке Гедеона Криновског посвећене руској царици.
Књиге објављене у 19. веку верно осликавају бурна времена и разне утицаје који су тада деловали у Пироту. У мноштву руских издања има и јелинских уџбеника историје, граматике и природних наука из времена грчких митрополита, међу којима је и неколико књига на бугарском из времена владика егзархиста као и потоњих бугарских окупација. Ту је и српски Псалтир из 1838. године, два Србљака из 1861. године и мноштво домаћих издања од којих је најстарије “Хранилиште душе” са поукама Светог Никодима Агиорита, објављено у Трсту 1800. године залагањем Викентија Ракића, старешине цркве Светог Спиридона у истоме граду. Занимљив је и Псалтир издат у Букурешту 1824. године са катихизисом у предговору, као и једна богословска књига објављена у Русији 1816. у којој су сабрани текстови о Васељенским саборима, разне поуке и правила великих отаца Цркве Христове...
Записи на маргинама ових старина имају посебну вредност. Писани су на старословенском, понајвише на српском, локалном наречју, а има белешки и на бугарском, грчком, па чак и турском језику. Сви они су дигитализовани 2013. године, залагањем чланова православног удружења “Владика Василије Костић” из Пирота.
У току је и формирање Архива Старе цркве у коме постоји огромна несређена грађа. Потребно је много рада и љубави да ова писана заоставштина буде очишћена, обрађена, проучена и представљена пиротској јавности у некој од просторија при храму. Ако Бог да, биће то права ризница драгоцених података о историји Пирота коју ће моћи да користе историчари, вероучитељи, просветни радници, ђаци и студенти, разни истраживачи... (из књиге "180 година Старе цркве у Пироту")
