Недеља месопусна и Сретење

 У Недељу месопусну – Страшног суда, и на празник Сретења Господњег, Свету литургију у храму Рођења Христовог у Пироту служио је јереј Миљан Панић. Он је у својој беседи о јеванђелском зачалу о Страшном суду и Сретењу Господњем истакао да је љубав према ближњем основно мерило по коме ће нам се судити када се сретнемо са Творцем:

„На данашњи дан, када празнујемо Сретење Господње и када се припремамо за почетак Великог поста, треба молитвено да размислимо да ли својим делима можемо достојно да изађемо пред Господа, односно да се сусретнемо са Њим.“

Он је додао да Бог поистовећује Себе са ближњима и суди нам на основу тога да ли смо помогли гладнима, болеснима и утамниченима – 'јер ако учинисте једноме од ове Моје најмање браће, Мени учинисте':

„Када њих осуђујемо, осуђујемо Христа, а када њима помажемо, помажемо Христу. Он нас по томе препознаје и по томе ће нам судити. Стога, нека нам овај предстојећи пост буде прилика за покајање и промену ума – да будемо бољи и да нам сваки дан буде прилика за сусрет са Господом кроз ближње. Још и ако се тако промењени са Христом срећемо овде, у заједници Крви и Тела Његовог, радосно ћемо се срести са Њим и на Страшном суду Његовом.“

Савиндан 2026.

27.1.2026.
На празник Светога Саве, првог српског Архиепископа и Просветитеља, свету Литургију у храму Христовог рођења у Пироту служио је отац Петар Крстић уз молитвено учешће бројног верног народа и деце. После заамвоне молитве, освећени су и славски дарови данашњег колачара. Након службе, уследио је рецитал ученика основних школа, полазника верске наставе. Сва деца су примила светосавске пакетиће.
Нека би Господ благословио сву децу и наградио их у Царству небеском , молитвама Светог Саве, Путеводитеља рода нашег.


Светитељу Саво, моли Бога за нас!
Прозрео си рано у суштину ствари
Мудрошћу којом те Створитељ обдари.
Небо се не спушта на гомиле брига,
У небо се расте на трњу подвига.
На Атону, старом духовном мегдану,
Кроз подвиг си стек’о душу обасјану.
Народ те је глед’о ка’ Давида свога
Голијата како савлађује злога.
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Подвижниче Саво, моли Бога за нас!
Венцима окићен победе и силе
Послуш’о си позив отаџбине миле:
С крстом и ’ванђељем, оружијем моћним
Дошао си на страх страшилима ноћним.
Србију си земљу крстом прекрстио,
Истином си Божјом народ просветио.
Ниси одмор иск’о нит у госте пошо’о,
Апостолским послом к својима си дош’о,
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Апостоле Саво, моли Бога за нас!
Научен од Духа учио си друге:
Велможе и себре, кнежеве и слуге.
Учио си народ божанској мудрости,
Учио га труду, поштењу, милости.
С љубављу и надом и челичном вером
Учио си речју, примером и пером.
Наука је твоја извор непресушни.
И за гладне душе прави хлеб насушни.
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Учитељу Саво, моли Бога за нас!
Страдалник си био за живота свога
Ради живе вере и крста часнога;
Без страдања нема ни песме ни славе,
На небу од суза бисери се праве!
Теби ни гроб није за одмор служио:
На Врачару некрст тело ти спалио
Да би се на небу мученик обрео;
Да све венце примиш – тако Бог је хтео.
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Мучениче Саво, моли Бога за нас!

Свети Владика Николај

Сабор светог Јована Крститеља

 20.1.2026.

Данас Света Црква прославља великог угодника Божјег, Светог Јована Крститеља, Претечу и Крститеља Господњег, највећег међу рођенима од жена. Онога кога је Сам Господ посведочио као пророка, и више од пророка. Данас прослављамо човека који је цео свој живот претворио у сведочанство истине, покајања и смирења.Свети Јован није дошао да угоди свету, него да припреми пут Господу. Његов живот у пустињи, његова сиромашна одећа и проста храна нису били бекство од људи, него очишћење срца да би могао да чује и пренесе реч Божју. Он је знао да се Бог не открива у буци и раскоши, него у тишини смиреног срца.Његова проповед била је једноставна и снажна: „Покајте се“. Није тражио од људи оно што сам није живео. Није говорио о Богу из књига, него из сопственог искуства. Зато су његове речи погађале срце, а не само слух. Он није осуђивао човека, али није оправдавао грех. Истину је говорио јасно, без страха од власти, од мача и од смрти.Величина Светог Јована није у чудима, него у смирењу. Када је Христос дошао, он није покушао да задржи ученике, нити да сачува славу. Напротив, изговорио је речи које треба да буду правило сваког хришћанског живота: „Он треба да расте, а ја да се умањујем.“ У тим речима сабрана је сва тајна духовног живота – да се човек повлачи да би се Христос јавио. Данас, браћо и сестре, многи од вас славе крсну славу, тај свети и благословени обичај нашег народа, у којем се спаја вера, породица и благодарност Богу. Али крсна слава није само свечана трпеза,већ свећа,колач,жито и вино. Она је пре свега исповедање вере и завет да ћемо живети по Јеванђељу светитеља кога славимо. Слава није дан да се покаже изобиље, него да се пројави љубав; није прилика за сујету, него за благодарност и смирење.Свети Јован Крститељ, као крсни заштитник многих домова, учи нас да најпре очистимо срце, па тек онда дом. Да најпре исправимо живот, па тек онда припремимо трпезу. Ако у кући има молитве, праштања и мира, онда је и трпеза благословена. Ако тога нема, онда ни најлепша слава не испуњава своју сврху.Ко слави Светог Јована, позван је да у свом дому буде глас истине, али и пример смирења. Да не суди другима, али да не пристаје на грех. Да у његовом дому има места за сиромаха, за тужнога, за онога који је сам. Јер управо тако се крсна слава претвара у малу кућну литургију, у наставак ове свете Евхаристије коју данас служимо.Свети Јован стоји на граници два завета. Он је последњи пророк Старога и први сведок Новога. Руком је крстио Онога кога је цео свет чекао, и гласом је показао на Јагње Божје које узима грехе света. Он није био светлост, али је сведочио за Светлост, и зато је постао светилник који и данас осветљава пут Цркве.Његов живот нас учи да вера није удобност, него подвиг. Да следовање Христу значи крст, али и радост која из крста ниче. Свети Јован је изгубио главу, али је задобио венац вечне славе. Његова смрт није пораз, него победа истине над лажју и верности над страхом.Данас, када живимо у времену у којем се истина често прећуткује, а грех оправдава, Свети Јован нас позива да не пристајемо на компромис са злом. Да будемо хришћани не само по имену, него по животу.