Стара црква у Пироту

Поводом обележавања 850 година од рођења првог архиепископа Српске православне цркве, у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду 14. маја 2026. године отворена је изложба „Свети Сава". Биће отворена од петка до 19. јула 2026. године.

Галерија се налази у Кнез Михајловој улици, бр. 35. Изложбени салон Галерије САНУ ради сваког дана (осим понедељком) од 10 сати до 21 сат, и четвртком од 10 до 16 сати. Улаз у Галерију је слободан.

На овој монументалној изложби изложени су неки од највреднијих предмета српске духовне и културне баштине. Експонати су прикупљени из ризница најзначајнијих манастира и институција, укључујући манастире Хиландар, Студеницу и Високе Дечане, као и фондове Народне библиотеке Србије, Музеја Српске православне цркве и Архива САНУ.

Поставка обухвата следеће експонате:

Светиње са Свете Горе и Хиландара: Посетиоци могу видети копију иконе Богородице Тројеручице, реплику игуманског штапа Светог Саве, као и препис Карејског типика из прве четвртине 13. века.
Оригинални документи и рукописи: Рукописне и штампане књиге, као и оригинална архивска грађа и историјски документи који датирају од 13. до 18. века.
Црквена уметност: Изложене су бројне иконе, фреске, графике и предмети црквено-уметничког веза.
Мултимедијални садржаји: Поред оригинала, поставка садржи и савремене дигиталне формате који прате живот и дело првог српског архиепископа.

Изложба је подељена на пет целина, од периода живота Светог Саве, преко османског доба, Велике сеобе Срба, до настанка модерне српске државе и данашњице.

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Изложена је најстарија икона из ризнице Хиландара, мозаична икона Богородице Одигитрије, пред којом се упокојио Стефан Немања, у монаштву прослављен као Свети Симеон Мироточиви. Рад је солунских мајстора с краја 12. века.

Изложена је и икона Богородице Млекопитатељнице (Галактотрофусе) – светиња Савине испоснице у Кареји, на Светој Гори.

Њу је по предању насликао Свети апостол и јеванђелист Лука, а Свети Сава ју је током свог путовања у Свету земљу добио у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму, заједно са патерицом (штапом) Светог Саве и иконом Богородице Тројеручице, према завештању оснивача Светог Саве Освећеног у VI веку.

На изложби је икона Христа Пантократора, ремек-дело византијског сликарства из 1260. године.

Ту је и икона Светог Саве и Светог Симеона из 15. века, као и реплика Хиландарског игуманског штапа, дар Алексија III Анђела, пореклом из Цариграда, из 1199. године, израђеног од абоноса, јасписа, сребра, позлата, драгог и полудрагог камења. Изложена је и реплика Патерице Светог Саве Освећеног коју је током свог првог поклоничког путовања у Свету земљу, 1229. године, Свети Сава добио у Великој лаври Светог Саве освећеног.

Карејски типик, препис из прве четвртине 13. века, оснивачки акт којим су прописана правила поста и богослужења за Испосницу Светог Саве Освећеног у Кареји, као и реплика Иконе Богородице Тројеручице, која је за ову прилику донешена из храма Светог Саве на Врачару, где иначе стоји.

Уз предмете из манастира Хиландар, међу вредне експонате спада и рукописно наслеђе од 13. до 18. века.

+++++++++++++++++++++++++++++++

Реплика фреске „Богородица Студеничка” представља врхунац византијске уметничке ренесансе с почетка 13. века. Осликана је око 1208–1209. године у Богородичиној цркви у Студеници, након повратка Светог Саве у Србију.

+++++++++++++++++++++++++++++++

фото: instagram - Републички завод за заштиту споменика

Оригинални фрагменти средњовековних живописа принчева Вукана и Стефана Немањића, који датирају са самог почетка 13. века (око 1210. године).

+++++++++++++++++++++++++++++++

икона Деизис са Св. Савом и Св. Симеоном Немањом и српским светитељима, Зограф Радул, 1676. година

Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви, икона из 17. века, из ризнице манастира Хиландара

+++++++++++++++++++++++++++++++

Крст Светог Саве из прве половине 17. века, из ризнице манастира Студеница.

Епитрахиљ из манастира Крке, XVI век

foto: instagram - Милан Стојановић

Реплика ручног крста Светог Саве, за чување делића Часног Крста.

На дну крста искуцан је текст који гласи:

"Сава први Архиепископ и Патријарх српски".

Оригинални ручни крст - ставротека Св. Саве чува се у Palazzo Borgia - Museo Diocesano & Ufficio Turistico y Пијенци.
Крст је из манастира Жиче пред најездом Кумана склонила удовица деспота Лазара Бранковића Јелена, прво у Пећку Патријаршију а затим од Османлија на двор свога оца Томе Палеолога, деспота Мореје на Пелопонезу.
Због угрожености од Турака, деспот Тома бежи у Италију и крст и друге реликвије укључујући и десницу Св. Јована Претече уступа папи Пију II за новчану накнаду.

фото: Facebook - Goran Ristovic is at Историјски музеј Србије

+++++++++++++++++++++++++++++++

Триптих са деизисом, Аутор Стојановић Георгије, 1746. год.

„Свети Сава благосиља Српчад“. Уроша Предића, један од најзначајнијих представника српског реализма, дело из 1921. године

савремена Житијска икона Светог Саве, аутор проф. Јелена Хинић 2025. год.

фото: instagram-Републички завод за заштиту споменика

Све фотографије: Стара црква Пирот, осим означених у доњем десном углу

Силазак Светог Духа на апостоле,

Света Тројица, Духови

На празник Свете Тројице Свету Литургију у храму Рођења Христовог у Пироту служили су јереји Петар Крстић и Миљан Панић, уз одговарање певнице храма и молитвено учешће великог броја верног народа.

По завршетку Свете литургије служена је вечерња служба са читањем коленопреклоних молитава. Ове молитве, које се први пут после васкршњег периода читају на коленима, представљају дубок израз смирења и благодарности Богу, као и молитвено призивање благодати Светога Духа на верни народ.

Током вечерње службе многи верници су, по старом благочестивом обичају, плели венчиће од траве и свежег зеленила којим су храм и порта били украшени. Ови венчићи подсећају на обнову и живот који Свети Дух дарује творевини и човеку, а верни их након богослужења носе својим домовима као благослов и молитвену успомену на празник Педесетнице.

Потом је обављен литијски опход око храма, током којег су свештенство и верни народ, уз молитву и појање Духовданског тропара, узнели благодарност Богу за сва Његова доброчинства. По завршетку литија пререзан је славски колач овогодишњих колачара, настављајући лепу традицију сабрања и заједничког прослављања великог хришћанског празника и древне славе града Пирота.

Окупљном народу се обратио старешина храма јереј Миљан Панић, говорећи о празнику Силаска Светог Духа на апостоле и важности заједништва у Духу Светоме и слоге међу вернима.

У духу празничне радости, верни су се потом задржали у братском дружењу, прослављајући празник који нас подсећа на јединство Цркве, силу Светога Духа и позив сваког хришћанина да својим животом сведочи веру у Свету Тројицу – Оца, Сина и Светога Духа.

ВИДЕО: