Ђурђиц 2025.

  Данас, браћо и сестре, славимо спомен Светог великомученика Георгија – Ђурђиц, прослављајући храброст, веру и победу човека који се читавим бићем предао Христу. И Црква нам баш данас ставља пред душу јеванђелско зачало о човеку кога је Господ спасао од нечистих сила, док је истовремено пропала огромна свињска крда. А у томе се открива велика и дубока тајна колико је човек драгоцен пред Богом, и колико је опасно када се човек одвоји од Љубави Божије.Господ улази у гадарински крај и наилази на човека потпуно разрушеног, обесвећеног, у гробљима, без одеће, без мира, без лица. Свети Оци кажу да овај човек представља човека који је пао у дубину греха – човека који више не личи на себе. Али када Христос долази, нечисте силе беже, а човек се обнавља. Постаје оно што је Бог о њему замислио – разумно, чисто, слободно биће. А свиње, у које су ушле нечисте силе, појурише у понор и утопише се. Тај призор није дат да би нас уплашио, него да би нам показао да се зло по својој природи уништава, да оно не уме да живи, да не ствара, него само разара. Пропаст свиња јесте слика пропасти греха. А спасење бесомучника јесте слика спасења човека, за кога је Христос дошао и проливао своју Крв. И ту се открива нешто још дубље: људи из тог краја нису се обрадовали спасењу брата свога.Више су ценили своје стадо него човека. Више им је било стало до земаљске користи него до спасења једне душе. Молили су Господа да оде од њих — страшне речи! Управо зато што су више волели свиње него човјека. А то и исто сад кад човјек умисли да је неки газда па више воли своје богаство и гази достојанство људи око себе,јер у гробу нема џепова,оно што можемо пренети са оне стране гроба јесте што понесемо у своме срцу а то је љубав,мислосрђе и стати пред Господа,ако је то мржња,завист гнев то нас одваја од Господа. А данас, када гледамо у лик Светог Георгија, видимо човека који је све ценио мање од Христа. Он није био опчињен ни моћи, ни звањем, ни богатством, нити чак животом. Његово срце није било у свињском тору земаљских страсти, већ у Царству Небеском. Када је требало да бира између Христа и земаљског мира, он је изабрао Крст, и зато га је Бог венчао славом. Свети Георгије је био младић, угледан, храбар, богат, високог положаја. Али он није био роб ничега. Ни части, ни славе, ни богатства, ни страха. И када је дошло време да каже коме припада, он је устојао пред царем који је тражио од њега да се поклони идолима и рекао: „Ја сам слуга Јединога Бога.“ У том тренутку, као да се у једном човеку срушио цео свет гадаринских житеља: свет у коме је све важније од истине, све вредније од човека, све јаче од љубави.

Свети Оци кажу: „Георгије је победио мучитеље, јер је прво победио себе.“ Победио је сваки страх, сваки компромис, сваки интерес који би га могао одвојити од Христа. Његов подвиг је одговор на јеванђелску драму гадаринских житеља: док су они исцелитеља истеривали, Свети Георгије је Христа исповедао; док су они више волели стада него човека, Свети Георгије је човека љубио кроз верност Богу; док су они бежали од светлости, он је у светлост ушао.
У спасеном бесомучнику видимо шта Бог може учинити од човека који Му се преда. У пропалим свињама видимо шта бива са свим нашим греховима, страстима, пороцима – њихова је судбина бездан. А у Светом Георгију видимо човека који је живео управо тим јеванђелским путем: Бога изнад свега, човека као брата, срце као жртвеник љубави и храбрости. Свети Георгије се није уплашио цара, ни мука, ни смрти. Плашио се само једног – да не изда Христа, да се не одвоји од Љубави која живот значи.Оно што верујеш то треба да исповедаш. Зато је Црква кроз векове певала: „Страдањем својим добру веру си украсио“, и зато га је назвала Победоносац. Не зато што је победио људе, нити због војничких подвига, него зато што је победио све што човека одваја од Бога – страсти, страх, кукавичлук, гордост.
Вратимо се још на тренутак човјеку из данашњег Јеванђеља. Када је Христос кренуо да уђе у лађу, спасени човјек Га моли: „Господе, пусти ме да идем са Тобом.“ А Господ му каже: „Иди кући, и кажи шта ти Бог учини.“ Христос га шаље у свет да буде живо сведочанство. И ми, браћо и сестре, после сваке Литургије добијамо тај исти позив: идите у своје домове, у своје породице, у своје радне дане, и носите мир Христов. Будите сведоци да вас Христос ослобађа, чисти, исцељује. Наша је вера најистинитија онда када другима показује да Бог мења човека.Молимо Светог Георгија да укрепи нашу душу, да нам подари снагу да одбацимо све своје „гадаринске свиње“све страсти, пороке и слабости. Да нам да срце чисто и смело, како бисмо стали пред лице Христово као истински људи, као они које Љубав Божија спасава и преображава. Нека молитве Светог великомученика Георгија буду са свима нама, сада и у векове. Амин.

Димитровдан 2025.

На празник Светог Великомученика Димитрија, Свету Литургију у храму Христовог Рођења у Пироту служили су свештеници Петар Крстић и Немања Шево уз одговарање певнице храма и молитвеном учешћу бројног верног народа. Након службе, пожелевши свим свечарима срећан и благословен празник и славу, свештеници су осветили славске дарове. 

Преподобна мати Параскева: Живи за Бога, и живећеш вечно!

2025.
Драга браћо и сестре у Христу, данас наша света Црква прославља једну од највољенијих угодница Божијих, преподобну мајку нашу Параскеву, коју наш народ с љубављу назива Света Петка. Кроз векове, она је постала не само света и чудотворна монахиња старине, него и духовна мајка српског народа, заштитница, утешитељка и молитвеница за све који јој се обраћају. Њен живот је тих, али моћан пример како човек, иако слаб, може постати храм Духа Светога, ако своје срце преда потпуно Богу. Света Петка је једна од најдивнијих цветова који су процветали у Христовом врту. У њој је човек постао потпуно Христов, и зато је Бог прославио.
Рођена је у близини Цариграда, у побожној хришћанској породици, и још као дете чула је речи Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, и узме крст свој, и за мном иде“ (Мт 16,24). Те речи су запалиле њено срце, и од тада је свим бићем пожелела да иде за Христом. Напустила је свет, богатство и земаљску славу, и пошла путем подвига, молитве и поста. Њен живот није био испуњен великим делима по мерилима овога света — није владала, није писала, није се истицала — али је у тишини пустиње и у плачу покајања стекла благодат Божију. Света Петка је управо у том смирењу била велика — јер је знала да је сва снага човека у Богу. Управо у томе је била снага Свете Петке — у дубоком смирењу, у чистој молитви и у љубави према Богу.
Подвижнички живот проводила је у Светој Земљи, крај Јордана, где су се вековима подвизавали највећи светитељи. Када је дошло време њеног упокојења, преподобна је тихо предала душу Господу, а после њене смрти Господ је прославио њено име. Њене мошти остадоше нетрулежне и мироточиве, као сведочанство чистоте њеног живота и благодати Божије која је у њој обитавала. Где год су се њене мошти налазиле, ту су се људи сабирали, ту су болесни оздрављали, тужни налазили утеху, а грешни покајање. Од Цариграда до Трнова, од Београда до Јашија, њено свето тело сија као видљиви знак невидљиве Божије силе.
Наш народ ју је од најранијих времена заволео као своју мајку и заштитницу. Кроз векове страдања, турског ропства и многобројних невоља, народ је говорио: „Света Петко, моли Бога за нас!“ И њена молитва није престајала. Свети владика Николај каже: „Света Петка је као сунце које сија и греје све који јој прилазе; она је као извор воде живе, ко се њом умије, осећа се новим човеком.“ Она је била и остала узданица сиромашних, утеха болесних, прибежиште напуштених. Где год је вера жива, тамо је и њена сенка као благослов, њена молитва као тихи дах Божији који олакшава сваку муку.
Света Петка нас учи да је највећа слава у одрицању од себе ради Христа. У времену у којем се све мери уживањем, успехом и славом, она нам показује да је прави пут — пут смирења, поста, молитве и доброте. Свети Николај Охридски пише: „Она је оставила све ради Христа, и зато јој је Христос све дао — и славу, и чудотворну силу, и љубав народа.“ Она нас учи да човек који све изгуби ради Бога, заправо ништа не губи, него задобија вечност. Њен живот је позив сваком хришћанину да се не задовољава спољашњим, него да чисти унутрашњег човека, срце своје. Господ је рекао: „Блажени су чисти срцем, јер ће Бога видети“ (Мт 5,8). То је пут Свете Петке — чистота, покајање, молитва.
Али она нас учи и љубави према ближњима. Њено срце није знало границе. Иако је живела у пустињи, она је у молитви обухватала цео свет. Њена љубав је била као огањ који не спаљује, него греје. Зато је и данас, после толико векова, осећамо као блиску, као живу. Њене свете мошти још увек миришу, јер је мир Божији остао у њој.
И ми, браћо и сестре, позвани смо да следимо њен пут. Не можемо сви у пустињу, али можемо у срцу створити тишину, тренутак молитве у којем ћемо разговарати с Богом. Не можемо сви оставити дом, али можемо очистити дом своје душе од злобе, гордости и зависти. Не можемо сви постати монаси, али можемо бити хришћани који живе по мери Јеванђеља — скромно, смерно, с љубављу и стрпљењем. Свети Јустин Ћелијски каже: „Света Петка је сведочанство да је човек створен за вечност. Њен живот је заповест: живи за Бога, и живећеш вечно.“
Нека нам Света Петка буде путеводитељка у временима када вера слаби и када људи траже смисао у пролазном. Нека њене молитве буду оклоп нашој слабости и светлост нашем путу. Ако је она, као млада девојка, могла да све остави ради љубави Христове, можемо и ми да оставимо своје грехе, своје гордости, своје навике — да бисмо нашли прави живот у Богу.
Зато, браћо и сестре, молимо се данас Светој Петки са вером, као што су се вековима молили наши преци: да нас закрили својим молитвама, да сачува наше домове, наше породице, наш народ; да нам подари снагу у болестима, утеху у жалости, наду у сумњи. Нека нам њен пример буде светлост и позив да се не бојимо да живимо по Богу, јер Господ не оставља оне који Му верују.
Преподобна мати Параскево, молитвенице и утешитељко, покриј нас својим светим омофором, сачувај нас у вери, смирењу и љубави. Моли Бога за нас грешне, да се и ми удостојимо вечног Царства Христовог, где Ти са анђелима и светима славиш Оца и Сина и Светога Духа, у векове векова. Амин.