Рестаурација Царских Двери Старе пиротске цркве

Уочи Божићних празника, са рестаурације су се вратиле Царске двери нашег храма. Овај сложени процес трајао је годину ипо дана јер је дуборез самоковске школе, по речима стручњака Народног музеја, изузетно уметничко дело. У њему се преплићу три плана, које чине сложени геометријски орнаменти, вегетација, животиње, старозаветни симболи, иконе и сцена Благовести. По речима Ненада Никитовића, конзерватора – рестауратора Народног Музеја у Београду, код иконостаса у пиротској цркви додатну потешкоћу ствара чињеница да нема шаблона и понављања и да је сваки елемент другачији. Рестаурацији једног таквог непоновљивог уметничког дела неопходно је приступати са изузетном пажњом.

Да подсетимо да је храм Рођења Христовог изграђен и освећен 1834. године на развалинама неког старијег храма чије тачно време изградње није познато, а његов иконостас је рађен од 1843. до 1848. године. Дуборез и конструкцију иконостаса радио је мајстор Стојчо Стефанов Финдаков који потиче из познате самоковске породице дуборезаца. Самоково, град познат по дуборезачким и иконописачким радионицама, у то време било je под Пећком патријаршијом. Касније су у Пироту монаси из Хиландара направили свој метох у оквиру кога је постојала иконописачко-дуборезачка школа, која је самоковски стил још више разрадила.

Рестаурација иконостаса улази у пету годину, и потребно је завршити још доњи део са највећим иконама.

Позивамо све наше благоверне грађане да помогну довршетак конзерваторских радова на иконостасу храма Рождества Христовог у Пироту, како би ово завештање наших побожних предака опет засјало пуним сјајем.
Наменски рачун за донације: 265-4020310000244-43
Прималац: Црквена општина Пирот, Храм Рождества Христовог
Сврха уплате: За рестаураторско-конзерваторске радове на иконостасу

Божић у храму Рођења Христовог у Пироту

 На Бадње вече уочи празника Рођења Христовог и храмовне славе, бдење је служио отац Немања Шево уз одговарање братства храма за певницом и уз молитвено учеће верног народа. Након опхода око храма, и паљења Бадњака, старешина храма отац Миљан Панић поручио је да на Бадње вече а уочи Христовог рођења треба да опростимо једни другима, да се загрлимо и поздравимо са „Мир Божији, Христос се роди!“

Као и сваке године, послужени су топли напици и ломљена је чесница а новчић је добио четворогодишњи дечак Лука из Берлина, који је дошао за Празник код баке и деке.

На дан Божића, Свету литургију служило је свештенство храма у препуном храму. По читању Светог Јеванђеља, прочитана је овогодишња Божићна посланица Српске Православне Цркве. Велики број причасника сјединио се са Господом а након службе испред храма традиционално је послужен гулаш уз топле напитке.

На други дан Божића - Сабор Пресвете Богородице, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки Г. Г. Арсеније служиће Свету Архијерејску Литургију у нашем храму са почетком у 8:30.

Уочи Божићних празника, са рестаурације су се вратиле Царске двери нашег храма. Овај сложени процес трајао је годину ипо дана јер је дуборез самоковске школе, по речима стручњака Народног музеја, изузетно уметничко дело са три плана преплета, које чине сложени геометријски орнаменти, вегетација, животиње, старозаветни симболи, иконе и сцена Благовести. По речима Ненада Никитовића, конзерватора – рестауратора Народног Музеја у Београду, код иконостаса у пиротској цркви додатну потешкоћу ствара чињеница да нема шаблона и понављања и да је сваки елемент другачији. Рестаурацији једног таквог непоновљивог уметничког дела треба приступити са изузетном пажњом.

Да подсетимо да је храм Рођења Христовог изграђен и освећен 1834. године на развалинама неког старијег храма чије тачно време изградње није познато, а његов иконостас је рађен од 1843. до 1848. године. Дуборез и конструкцију иконостаса радио је мајстор Стојчо Стефанов Финдаков који потиче из познате самоковске породице дуборезаца. Самоково је у то време било под Пећком патријаршијом, град познат по дуборезачким и иконописачким радионицама. Касније су у Пироту монаси из Хиландара направили метох и у оквиру њега је направљена иконописачко-дуборезачка школа која је самоковски стил још више разрадила.

Рестаурација иконостаса улази у пету годину, и потребно је завршити још доњи део са највећим иконама.

Детињци

У трећу недељу пред Божић су Детињци. Смисао овог празника је хришћанско васпитање деце: она се уче давању, а сам чин даривања у раном детињству учи дете да буде и само великодушно. Јер децу учимо да се радују не само кад добијају поклоне већ и када она дарују своје ближње.
Празник нема строгу форму али ево како може бити обележен. Рано ујутру на Детињце родитељи, или баба и деда, вежу своју децу односно унуке, док су још у кревету. За везивање се обично користе неки канап, каиш, конац, ластиш, шал… Обично се завежу ноге или руке а онај ко је везан мора прво да дарује особу која га је везала, да би био ослобођен.
Приликом даривања је важно је показати пажњу, то не мора бити скуп поклон, нити новац. Деца треба да се сете уочи празника да је време за даривање и да припреме нешто што су сама нацртала, направила или научила, неку честитку или рецитацију, на пример. Ако могу да уштеде током године за тај дан могу и да купе неки поклон. Ако немају чиме да се “откупе”, онда свечано обећају да ће бити добри наредне наредне године.
Чин везивања симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Затим, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно шта је у свом животу човек добро учинио.
Такође је важно да ови празници уче децу милосрђу. Треба се сетити деце без родитеља, и свима којима родитељи не могу пружити ни делић онога што ми можемо нашој деци. А тек колико деце чекају новац за своје лечење и оздрављење! Веома је важно да се деца од малих ногу науче да је чин даривања и помагања другоме најлепши поклон који можемо да дамо у свакој прилици и без икаквог повода.
Овај празник прате Материце и Оци, па се наредне недеље везују мајке, а недељу пред Божић и очеви, а сви обичаји који се поштују током ових празника подразумевају заједништво и окупљање породице.