Празник Свете великомученице Марине

 Недеља осма по Педесетници

Празник Свете великомученице Марине у храму Рођења Христовог у Пироту

У осмој недељи по Духовима, на празник Свете великомученице Марине, у храму Рођења Христовог у Пироту Свету Литургију служио је отац Немања Шево уз одговарање певнице храма и присуства бројног верног народа.
Након читања Светог Јеванђеља о чудесном умножењу хлебова, отац Немања је у својој беседи истакао да је Господ Исус Христос Творац свега и Дародавац живота, наш душевни и телесни лекар и хранитељ: „Благодаримо Богу за велику љубав према нама и платимо му љубављу по мери Његовог милосрђа и будимо милосрдни према нашим ближњима. Уколико будемо тако поступали, земља неће престати да нам у изобиљу доноси сваковрсне плодове.“ Он је као пример навео житије Свете великомученице Марине, која је „постала обиталиште Духа Светог, чија су уста говорила премудрост, чије је срце било испуњено разумом - знањем о вечном и непролазном животу.“

Отац Немања је подсетио да је Света Марина заштитница храмовног мисионарског друштва и часописа „Млади Православац“, који излази већ 24 године : „Дух младалачки нам је потребан, јер кроз њега се пројављује љубав и крепост Божија.“

Освећени су славски дарови а трудом данашњих свечара послужена је трпеза љубави као продужетак Свете Литургије.









Петровдан

На празник светих апостола Петра и Павла Свету Литургију у храму Рођења Христовог у Пироту служио је јереј Немања Шево уз одговарање певнице храма и присуства верног народа.

У празничној беседи, отац Немања је поучио народ о данашњем празнику: "Апостол Петар и апостол Павле су своју науку, своју проповед, посведочили својом жртвом, својом крвљу, својом главом, јер и један и други а и сви остали апостоли, као и касније хиљаде и хиљаде мученика, потврдили су да је Јеванђеље Христово истина. Да је то једина истина на овом свету, којом се људи могу спасити. Од кога? Од греха, од смрти, од ђавола."
Он је истакао да је сваки хришћанин позван да буде апостол и сведок живе вере у Господа Христа и да својим животом, а не само речима проповеда Господа Христа: „Свети апостоли Петар и Павле су добар пример како треба ићи истрајно за Господом, jединим путем спасења.“ 
Подсетио је верне да пост није само телесни но и духовни те да је темељ нашег спасења покајање и причешће Светим Христовим ТајнамаПотрудимо се да Богу принесемо достојно покајање, заједно са љубављу према Њему и ближњима. Када су наишла искушења и када се апостол Петар одрекао Христа, он се и покајао. То Петрово покајање треба да нам је пример.“
Након Литургије, одржан помен упокојенима и освећени су славски дарови данашњих свечара.










 

Ивањдан

Иако се икона Пресвете Богородице “Утешитељке” прославља 3. фебруара, у Старој пиротској цркви је од самог почетка пракса да се пред њом реже колач на Ивањдан, у спомен славне победе у бици на Тумби у Другом балканском рату, 1913. године,

када је пратила пиротске борце. У борбама се нарочито истакао пиротски Трећи пешадијски пук, победивши знатно бројнију бугарску војску, а честитке су стигле и од Степе Степановића, чувеног војводе који је, по једном сведочењу владике Василија Костића, говорио да су његови стари дошли из околине Пирота. На полеђини иконе о овом славном боју стоји забележено: „За сво време ратовања носио је Сотир Љубеновић, обућар из Пирота, војник 3. позива. Мати Божија, благодаримо ти што си нас спасла. Не остави нас до конца живота нашега. Амин.“ и „били смо у 3. батаљон 1. чете, командир нам био Ставра Тошић”.

Пресвета Богородица “Утешитељка” је две године касније, у Првом светском рату, опет сачувала Пироћанце који су из борбе сви до једног изашли живи и неповређени. И о томе постоји запис богољубивог Сотира: „Ратовали смо са иконом и 1915. на Лесковац са Бугарима и пола изгину, а нас Пироћанци до једног сачува Мати Божја. Нека по нас наша деца памте и славе Матер Божју.“

 Пресвета Богородица “Утешитељка” приложена је као поклон пиротског обу­ћара Сотира Љубеновића, иначе тутора и појца Старе цркве, на Благовести 1922. године.

 Обичај резања колача пред иконом је обновљен 2021. године када је икона из архиве храма враћена на трон.