Стара црква у Пироту: Изложба „Свети Сава“ у Галерији САНУ

Поводом обележавања 850 година од рођења првог архиепископа Српске православне цркве, у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду 14. маја 2026. године отворена је изложба „Свети Сава". Биће отворена од петка до 19. јула 2026. године.

Галерија се налази у Кнез Михајловој улици, бр. 35. Изложбени салон Галерије САНУ ради сваког дана (осим понедељком) од 10 сати до 21 сат, и четвртком од 10 до 16 сати. Улаз у Галерију је слободан.

На овој монументалној изложби изложени су неки од највреднијих предмета српске духовне и културне баштине. Експонати су прикупљени из ризница најзначајнијих манастира и институција, укључујући манастире Хиландар, Студеницу и Високе Дечане, као и фондове Народне библиотеке Србије, Музеја Српске православне цркве и Архива САНУ.

Поставка обухвата следеће експонате:

Светиње са Свете Горе и Хиландара: Посетиоци могу видети копију иконе Богородице Тројеручице, реплику игуманског штапа Светог Саве, као и препис Карејског типика из прве четвртине 13. века.
Оригинални документи и рукописи: Рукописне и штампане књиге, као и оригинална архивска грађа и историјски документи који датирају од 13. до 18. века.
Црквена уметност: Изложене су бројне иконе, фреске, графике и предмети црквено-уметничког веза.
Мултимедијални садржаји: Поред оригинала, поставка садржи и савремене дигиталне формате који прате живот и дело првог српског архиепископа.

Изложба је подељена на пет целина, од периода живота Светог Саве, преко османског доба, Велике сеобе Срба, до настанка модерне српске државе и данашњице.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Изложена је најстарија икона из ризнице Хиландара, мозаична икона Богородице Одигитрије, пред којом се упокојио Стефан Немања, у монаштву прослављен као Свети Симеон Мироточиви. Рад је солунских мајстора с краја 12. века.

Изложена је и икона Богородице Млекопитатељнице (Галактотрофусе) – светиња Савине испоснице у Кареји, на Светој Гори.

Њу је по предању насликао Свети апостол и јеванђелист Лука, а Свети Сава ју је током свог путовања у Свету земљу добио у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму, заједно са патерицом (штапом) Светог Саве и иконом Богородице Тројеручице, према завештању оснивача Светог Саве Освећеног у VI веку.

На изложби је икона Христа Пантократора, ремек-дело византијског сликарства из 1260. године.

Ту је и икона Светог Саве и Светог Симеона из 15. века, као и реплика Хиландарског игуманског штапа, дар Алексија III Анђела, пореклом из Цариграда, из 1199. године, израђеног од абоноса, јасписа, сребра, позлата, драгог и полудрагог камења. Изложена је и реплика Патерице Светог Саве Освећеног коју је током свог првог поклоничког путовања у Свету земљу, 1229. године, Свети Сава добио у Великој лаври Светог Саве освећеног.

Карејски типик, препис из прве четвртине 13. века, оснивачки акт којим су прописана правила поста и богослужења за Испосницу Светог Саве Освећеног у Кареји, као и реплика Иконе Богородице Тројеручице, која је за ову прилику донешена из храма Светог Саве на Врачару, где иначе стоји.

Уз предмете из манастира Хиландар, међу вредне експонате спада и рукописно наслеђе од 13. до 18. века.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Реплика фреске „Богородица Студеничка” представља врхунац византијске уметничке ренесансе с почетка 13. века. Осликана је око 1208–1209. године у Богородичиној цркви у Студеници, након повратка Светог Саве у Србију.