Слава хора и промоција монографије

28. новембар 2013.

Слава хора "Свети Јован Златоусти" ове године је обележена нарочито свечано у препуној сали Гимназије. Разлог томе био је важан јубилеј - 125 година хорског певања у Пироту. То је и наслов пригодне монографије која је те вечери представљена а коју је приредио Давор Лазаревић, професор историје у ОШ "Свети Сава". Ово значајно издање представили су Братислава Вучић, председница "Удружења за неговање музичке уметности Св. Јован Златоусти", рецензент Владимир Тошић, лектор Сања Костић, као и сам аутор који је говорио о свом истраживачком раду и мноштву занимљивости са којом се сусретао у пребогатом културном наслеђу нашег града. Сви присутни су добили бесплатан примерак монографије чије је објављивање помогла СО Пирот. Славски колач пресекао је отац Небојша Вујић старешина Тијабарске цркве, а ово славље су нарочито увеличали својим доласком свештеник Мирослав Николић и његова супруга Сања у чијем топлом дому су крајем прошлог века и почела прва хорска окупљања и дружења. Желимо диригенту хора Јелени Лазаревић и свим члановима удружења још много певачких прослава и јубилеја.

Изашао је нови број "Младог Православца"

 Аранђеловдан 2013. 

Тридесет и шести број Младог Православца изашао је из штампе у повечерје Аранђеловдана и биће бесплатно дељен у храму Старе цркве од сутрашњег празничног дана па надаље. Добротвор овог (као и претходног) броја је пиротска издавачка кућа и штампарија Пи-прес. Билтен нашег храма можете прелистати овде.

Отац Војислав Билбија у Пироту

16. новембар 2013. године

Хуманитарна помоћ из Холандије била је само делић онога што је Пироћанцима донео отац Војислав Билбија из далеке Холандије. Његова васкршња радост, његова јеванђелска љубав и стамена вера били су најлепши и најдрагоценији поклони тужним и осамљеним височким сељанима које је посетио у току јучерашњег дана, али и свима нама који смо се те вечери окупили у свечаној сали Гимназије да чујемо његову силовиту реч и предивну песму. Тема "Православље и спорт" о којој је отац Воја говорио прерасла је у животну исповест проткану многим бурним и судбоносним догађајима који су његову немирну и богочежњиву душу довели до Спаситеља Христа. У току данашњег дана отац Војислав је служио божанствену Литургију у Суковском манастиру а затим је посетио и наш храм где је даривао присутну децу поклонима. Незаборавно дружење са оцем Војом организовало је наше православно удружење "Владика Василије Костић" у сарадњи са Спортским центром и  Институтом за борилачке вештине и спортове „Црна кобра“. Предавање можете преузети овде.

Фото: Дарко Бјелопавлић

Промоција књиге за ђаке са веронауке

12. новембар 2013. године

Парохијски дом Старе цркве у Пироту постао је ових раних новембарских дана и дом занимљивих књижевних дружења. Преко двеста ђака из оближњих школа присуствовало је низу промоција на којима је представљена илустрована књига у стиху „Живот Светог Димитрија“, а које су организовали свештеници и верници нашег храма као и вредни вероучитељи ђакон Душко Видачић, Бранкица Видојевић, Мирослав Панчић и Никола Младеновић. Аутор дела, Жељко Перовић је на овим књижевним вечерима (понекад и матинеима) читао своје стихове и одговарао на занимљива и шаролика питања присутних ђака. Прва промоција је одржана у суботу 2. новембра пред члановима православне дружине „Емануил“ а затим су уследиле бројне промоције за ђаке трећег, четвртог, петог и шестог разреда Основних школа „Вук Караџић“ „8. септембар“ и „Душан Радовић“. Сви присутни су од организатора добили по једну поклон књижицу. Колико су овакви догађаји иновативни, креативни и потребни у школској настави показује и податак да су на промоције пристизала и деца која похађају грађанско васпитање.

Са ученицима 6. разреда и вероучитељицом Бранкицом

Предавање мати Ефросније о вери и љубави

5. новембар 2013. године

Благо нама док имамо калуђере у којима пламти дух светог владике Николаја и његовог богомољачког покрета! Њихова реч никада није сентиментална, научно опора, филозофски нејасна, већ је искрена, животна, храбра и гађа човека право у срце. Такву реч и такво предавање приредила  нам је мати Ефросинија игуманија манастира Темске 4. новембра 2013. године у читаоници Народне библиотеке у Пироту када је говорила на тему "Вера и Љубав". Ово душекорисно и радосно дружење са монахињом која је скоро читав свој животни век провела у манастиру, организовало је наше православно удружење „Владика Василије Костић“. 

Снимак са предавања можете послушати овде.

Отворен гроб деда Нектарија, митрополита пиротског

1. новембар 2013. године

Приликом радова на уређењу дворишта Старе цркве у Пироту откривена је надгробна плоча* у којој је тачно пре 160 година сахрањен у седећем положају пиротски митрополит Нектарије. У књизи „Српски Јерарси“ пише да је он био Грк са острва Митилене и да је остао у добром сећању код старих Пироћанаца. Деда Нектарије, како су га од миљоште звали, стигао је у наш град 1836. године, одмах након Пиротске буне којом су наши преци изиричито захтевали прекид несносне турске тираније, смену њиховог ајана и прогон похлепног грчког владике Јеронима. Те године у граду је избила и куга која је однела чак 4.000 живота...

Деда Нектарије није знао српски ни речи, говорио је грчки и служио се тумачем, али је хришћане у Пироту чувао и добро се с чорбаџијама слагао, пише Владимир Николић у свом делу „Стари Пирот“. Он сматра и да је улогу владикиног преводиоца и писара вршио Пејча, чувени пиротски даскал који је о већим празницима и у храму проповедао. 

Занимљиво је и да деда Нектарије, за разлику од других фанариота, није наметао богослужења на грчком језику већ је у Пироту и околини брижно неговао народна, "славјанска" богослужења. Годину дана пре своје кончине, деда Нектарије је отворио прву школу у Пироту, а постоји податак да је те исте године даривао Цркву са 29.000 гроша. Овај "мирни и кротки човек" (како га описује Милош Обреновић) упокојио се 1853. године, након седамнаест бурних година проведених на трону пиротске митрополије оставивши неизбрисив траг на духовност и просвету у нашем граду.

Његова гробница је необична, наликује малом храму у коме је уснули деда Нектарије постављен у седећем положају окренут ка истоку да ту сачека васкрсење мртвих и живот будућег века. Наспрам њега је мала лучна увала у зиду, налик апсиди. Могуће је да је приликом погреба у њој постављена нека икона која се у међувремену распала.

Нека би Бог Милостиви дао да и ми истрајемо у овим нашим тешким временима, као што су деда Нектарије и сви наши благочестиви преци истрајали да у времена нељудска остану људи, да у времена христоборна остану Христови и стигну у вечну радост Његову. Амин.

* Први пут гробница је откривена 1990. године. о томе читајте у картици "Историја храма" текст наше др Борке Лилић