Ивањдан и "Утешитељка"

 Иако се “Утешитељка” прославља 3. фебруара, у Старој пиротској цркви је од самог почетка пракса да се пред њом сече колач на Ивањдан, 7. јула, у спомен славне победе на Тумби која се управо тог дана догодила милошћу Пресвете Богородице. Од прошле године, обичај резања колача пред иконом је обновљен.


Икона "Утешитељка" је стигла у наш храм на Благовести 1922. године као поклон пиротског обу­ћара Сотира Љубеновића који је у Старој цркви био тутор, а вршио је и улогу појца. На маргинама богослужбених књига стоје бројни записи овог богољубивог занатлије који верно осликавају његову пламену душу и дубоку побожност, али и важне тадашње градске догађаје, као и његове личне и породичне радости и трагедије.
Пресвета Богородица је преко “Утешитељке” објавила своју милост ка Пироћанцима и пре даривања иконе храму. Она је пратила пиротске борце у чувеном окршају на Тумби 1913. године када је српска војска победила знатно бројније Бугаре. У борбама се нарочито истакао пиротски Трећи пешадијски пук, а честитке су стигле и од Степе Степановића, чувеног војводе који је, по једном сведочењу владике Василија Костића, говорио да су његови стари дошли из околине Пирота.... На полеђини иконе о овом славном боју стоји забележено: „За сво време ратовања носио је Сотир Љубеновић, обућар из Пирота, војник 3. позива. Мати Божија, благодаримо ти што си нас спасла. Не остави нас до конца живота нашега. Амин.“ и „били смо у 3. батаљон 1. чете, командир нам био Ставра Тошић”.
Пресвета Богородица “Утешитељка” је две године касније, у Првом светском рату, опет сачувала Пироћанце који су из борбе сви до једног изашли живи и неповређени. И о томе постоји запис богољубивог Сотира: „Ратовали смо са иконом и 1915. на Лесковац са Бугарима и пола изгину, а нас Пироћанци до једног сачува Мати Божја. Нека по нас наша деца памте и славе Матер Божју.“
На икони “Утешитељки” лице Богомладенца је љутито, док израз Богородичиног лица одише благошћу и милостивошћу, њена рука као да помера синовљеву ручицу са својих усана. Ова необична представа је везана за чудо које се догодило на Светој Гори у Ватопеду 807. године, када су морски разбојници намеравали да посеку монахе и опљачкају манастирска блага. Тада је ватопедска икона оживела и Мајка Божја је са ње дојавила игуману о долазећој опасности, упркос покушају њеног Сина да је руком одврати од тога, рекавши да калуђери заслужују казну. Игуман је брзо дозвао братију и док им је говорио шта се збило, сви са удивљењем приметише да је положај Богородице и Христа на икони сасвим измењен. Монаси су се хитро успели на манастирске зидине и одбранили од непријатељског напада. Ова икона данас стоји у ватопедском параклису а њене копије се налазе широм православног света.
Молитва Пресветој Богородици Утешитељки
Целоме свету надање, Пречиста Дјево, Пресвета Богородице, утехо наша! Не одбаци нас грешне који се у милост Твоју уздамо: угаси пламен греховни и покајањем ороси усахла срца наша, очисти ум наш од помисли греховних, прими молбе што ти са уздахом из душе и срца приносимо. Буди заступница наша пред Сином Твојим и мајчинским молитвама умири праведни гнев Његов. Исцели душевне и телесне ране, Владичице, болести наше излечи, умири буру злих напада вражјих, уклони бреме грехова наших, не дај да сасвим пострадамо и утеши тугу скрушених срца наших, да те славимо до последњег уздаха нашег. Амин.